Наша књижевност

ЊУ ар ЧИН иу а ~ И па И и аи

Хроника 205

Милош Садло, који је на овом вечеру суделовао као солиста, допуњује трио чешких уметника (Плоцек, Холечек) које смо чули на нашој концертној естради у прошлој сезони. Тај трио претставља озбиљну уметничку скупину људи који се поштено и студиозно предају тумачењу уметничких дела.

Виолончелиста Садло се већ по свом програму на солистичком концерту приказао као уметник коме уметничко дело не служи за лично истицање, парадирање и личну егзибицију, него се, верно тумачећи, подређује уметничком делу. Соната Луја Жозефа Франкера, мало познатог француског композитора са краја ХУШ века, први пут изведена у Београду, затим Виталијева „Ћакона" и Бетовенова соната јесу дела на којима су Садло и пианиста Холечек показали наклоност ка пречишћеном камерном стилу и детаљном цизелирању музичких мисли. Мали комади чешких композитора, нарочито лепа балада Сукова, имали су у интерпретацији Садлоа ведрине и прозрачности, док је у виртуозним варијацијама Чајковског показао и високи степен своје извођачке технике, У концерту Дворжака — вешто праћеном од Барановића — Садло је потврдио своје квалитете студиозног уметника, дајући интерпретацију која се, у тежњи за очувањем верне репродукције дела, граничила са академском озбиљношћу.

СТАНА ЂУРИЋ-КЛАЈН