Наша књижевност

300

рени они циљеви којима су они тежили. Ови велики борци и хероји срушили су заблуде и указали јужнословенским народима на једини прави пут ка њи ховом ослобођењу и уједињењу.

После њега говорили су претставник Хрватске др. Раде Прибићевић, потпретседник хрватске владе; делегат Македоније министар Никола Минчев и вођ словеначке делегације Фердо Козак, словеначки министар просвете.

„Светозар Марковић је завршио свој живот у Трсту, — рекао је Фердо Ко зак. Каква подударност судбине! Наш велики борац и револуционар, идеолог југословенске и балканске федерације умро је у нашем, југословенском Трсту, за који смо се борили до сада и за који ћемо се борити без предаха до краја."

Говорили су још и претставник тршћанских радника и делегати разних организација. Свечаност је завршена ис црпним предавањем о животу и раду Светозара Марковића, који је тога дана увече одржала Митра Митровић, министар просвете Србије.

Поред Београда и Јагодине, и у осталим местима Србије и Југославије свечано је прослављена стогодишњица Марковићева рођења. Тако је у Крагујевцу где је Марковић издавао неколико листова одржана велика свечаност којом је приликом у улици Маршала Тита број 101, у кући где је некада била крагујевачка „Друштвена штампарија“, у којој су штампани Марковићеви листови, откривена споменплоча. Затим је поворка отишла у улицу Светозара Марковића број 23, где је такође извршено откривање споменплоче на којој пише:

„У овој кући живео је и радио Светозар Марковић од 1873 до 1875, борећи се против реакције, за остварење срећнијег живота широких народних маса“.

Исто тако је у Новом Саду, у коме је Марковић провео неко време у емиграцији, откривена после великога митинга спомен-плоча на Радничком дому, који је добио име Светозара Марковића, с овим натписом:

Нашз књижевносл

„Свом великом учитељу и првоборцу Светозару Марковићу радничка класа Војводине на 100-годишњицу његовог рођења у спомен на његов револуционарни рад у емиграцији у Новом Саду“.

Истога тога дана, у недељу, у Београду је извршено откривање споменплоче на Првој мушкој гимназији у којој је Марковић учио, а у аули старога Универзитета откривена Марковића биста коју је радио Стеван Боднаров. Такође је и на Универзитетској библиотеци, после свечане прославе откривена спомен-плоча посвећена Марковићу чије ће име отсад библиотека носити. Поред тога је и Извршни на. родни одбор Београда на својој свечаној седници одлучио да се Гарашанинова улица назове улицом Светозара Марковића.

Двадесет први и други дан месеца септембра били су у свима градовима и већим насељима наше земље посвећени успомени Светозара Марковића. Неколико хиљада помена одржано је не само у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Сплиту, Скопљу и Цетињу, него и у многобројним мањим местима, где су људи спонтано, из властите иницијативе, тумачили народу рад и значај Светозара Марковића славећи великога борца, револуционара и учитеља. Готово сви наши писци и јавни радници учествовали су у томе, држећи предавања по разним местима или објављујући своје написе по листовима посвећеним успоменама Светозара Марковића.

УР.

Уз ново издање „Србије на истоку“ Светозара Марковића. — Прештампавањем Марковићевог дела „Србија на истоку“ државно издавачко предузеће „Просвета“ пружило је широким читалачким масама могућност да се упознају са знаменитим мислима којима је Марковић пре седамдесет и пет година обележио путеве народног ослобођења. Поред тога, ово је издање прилог 0оскудној историској литератури и моћи ће донекле да попуни осетну празнину, служећи као средство оријентације по појединим питањима друштвеног и по литичког развитка Србије у првој половини Х1Х века.