Наша књижевност

Предавање друга А. А. Жданова и наши најхитнији задаци 325

Код Горкога први позитивни херој био је збиља позитивни херој историје, носилац напредног начела друштвеног развитка.

И Мотиљова право говори о Горком као о новатору, не само у односу на западни реализам, већ и у односу на руски. Горки је зачетник социјалистичког реализма.

Да, ми имамо традицију за сликање потврднога. Било би, разуме се, наивно мислити да у западноевропској књижевности никако нема те традиције. Она постоји, особито у оној књижевности на коју пада светлост идеја француске револуције. Отсјај чартиског:) покрета лежи на делима Дикенсовим, премда он лично није био чартист. Први је он у западној литератури схватио величину и достојанство простога човека. Истина, и за њега се може рећи да није видео позитивног хероја историје где је он збиља био; Дикенс је често падао у сентименталност и идеализацију. Али је то била велика хуманистичка школа. Писац Честертон, који је био реакционар, али утолико занимљивије, писао је да је Дикенс оптимиста зато што је народан. Ко је то рекао да људи који живе у несташици морају бити песимистег Не, народ је оптимиста. Песимисте су аристократе. Народ верује у победу правде и добра. Честертон вели: Чим је књижевност, одмах је преувеличавање, хиперболисање, због нечега је уобичајено хиперболисати све што је зло, критично, сатирично, иронично, а зашто се не би смело преувеличавати доброг Може се преувеличавати добро!

У како срећном се положају налазимо ми, совјетски писци, не само у поређењу са западноевропским, већ и са дореволуционарним руским писцима! Наше се друштво изграђује према начелима правичности, ми у реалној стварности имамо необичног, дивног совјетског човека, с његовим необичним духовним особинама!

Основни сукоб епохе — сукоб новога, социјалистичкога са изданцима старог, преживелог — налази се у најразноврснијим облицима. У сликању старога, то јест зла, ако се говори условно, имају се ипак веће традиције него у сликању новога. Али док писац не савлада ново, то јест позитивно, како може решавати тај конфликт у свом делуг Он је роб конфликта. А треба да буде његов газда, господар. Само онај ко је потпуно наоружан савременим позитивним начелом и гледа унапред, само он може у свој снази показати величину и напоре и тешкоће борбе у конфликту епохе. У томе је велики значај „револуционарне романтике“ у социјалистичком реализму.

Писац који не схвата совјетског човека, који га приказује сивим, незанимљивим, сухим, књишким, како говори општепознате досадне истине, у часу када је тај човек извршио огромну револуџију, створио социјалистичку државу, одржао победу у рату какав смо ми преживели

9) Покрет енглеских радника 1837—1848 г.

8 з

4

ем РА ДМ 2

сре