Недеља

Страна 6

Број 6

— Ништа што би било тешко за једног окретног човека. Упрмти то, да од твога ионашања зависи успех мога плана. Пре него што почнем с Лагорсом хоћу да сам готов с Кламераном. — Бићете мноме задовољни — рече Јосип. — Онда иди. Прећи ћеш преко зида и доћи ћеш овамо од улице ла Хашет. Стаћеш код моста, али тако, да те Кламеран мора уочити и видети да га посматраш. Ако те он случаЈно не примети, а ти гледај како ћеш му на се обратити пажњу. Чим види да има с полицијом посла, постаће плашљив. Апи и ти за то мораш бити врло опрезан, јер је тај човек препреден. — Та ни Ја нисам наиван. — Тим боље. То ћеш му доказати. Еепобитна је истина, да се он неће смети усудити да се врати у сво.ј хотел чим види, да га ти иратиш. То је за ме главна ствар. — Али ако сс он ипак тамо уп.уги? упита Јосип. — Не верујем — одговори Вердире. Али ако ипак буде толико дрзак, ти ћеш га пред хотелом чекати докле не изађе, па ћеш онда све за њп«. Али се он неће вратити у хотел. Он ће пре побећи из Париза. Ако то учннп, онда ћега га ти пратити па макар и у Сибирију. Имаш ли новаца ? — Узећу од госпође Александре. — Добро. Ја ти нећу рачуне прегледати. Троши колико ти треба... Али, стој... Још нешто. Ако Кламеран оде на железницу, известићеш ме. Ако га будеш морао пратити до саме ноћи, добро пази на се, нарочито у усамљеним улицама. Он је на све готов. Кад Јосип оде, Вердире и Проспер вратише се опет прозору. Нису дуго чекали. Одмах се видело дејство Јосипове појаве. — Ах! повика Вердире. Угледао је Јосипа. Кламерап као да се беше узнемирио. Он пође неколико корака као да је хтео да пређе мост, али се на један мах врати и сави у улицу Св. Жака. — Оде у замку ! повика Вердире.

У том тренутку неко куцну на врата. Унутра уђе Нина Жипси — Палмира Кокареј. Сирота Нина ! Сваки дан њене службе код Мацлене изгледаг јој је дугачак као година. Очи јој беху потамнеле од суза образи јој беху бледи, а осмејак, који се пређе увзк играо на њеним ружичастим уснама, беше ишчезао. Проспер је очекивао, да ће Нина од радости кад га види и поносећи се жртвом, коју јој је он принео, пасти на његова прса и загрлити га. Али он се превари Г-ђца Жипси као да га није познала. Она га поздрави бојажљиво, као каквог странца. Она је гледала само Вердиреа, који ју је оштро посматрао. Али ипак Вердире је према њој био врло л>убазан. — Но, чедо моје — рече он — какве ми новости доносиш ? 1 — У кући се нешто догодило — одговори Нина — и ја бих ранпје дошла, али ме је служба задржала. Г-ђца Мадлена једва нађе повода, да ме где год отпрати. — Захвалите јој у моје име па поверењу — рече Вердире. Надам се, да ћу се ускоро с њом видетн. Је ли она радила опако, како смо уговорнли ? — Јесте.— Примили сумаркизч Кламерана? — Од како је свадба уговорена, он долази свако вече и госпођица је увек љубазна према њему. Изгледа као да је он врло задовољан. Проспер се наљути. Он, сиромах, није знао за маневре Вердиреове, па је мислио, да су га обманули. —. Шта ? повика он. Зар тог бедног лопова и убицу тако пријатељски примају у кући г. Фовеловој и још му се Мадлена удвара ?... И ви господине, тек сваки час измислите по нешто само да ме умирите, да ме успавате.... Г. Вердире заповеднички махну руком. — Пст! рече он оштро. Ви сте.. сувише наиван и поштен, драги мој. Кад сами нисте кадри да се спасете, онда бар не сметајте онима, који за вас раде, и немојте сваки час излетати с тим вашим детињским неповгрењем. Зар још