Нова искра

С трана 260

Н 0 В А

И С К Р А

Б рој 15 и 16

X. Једно вече куда неко Демир-хадком на капији. Отвориемо. Дервиш уђе, И глае му се зачу тији. Иоздрави ми старац мајку, За конак је молит' стаде. Иахрани га, трудна, стара, И конак му мајка даде. (Јер нутника који нрима А и странда ненозната. Тоие ће се на џехнету Отворити широм врата.) Сутра дан је дервиш седи У азбаврш рано био, Отклањао саба-намаз, 1 Вројениде иребројио. Ја сам срећна и весела Трчкарила око њега, И држала тиду једну, Еоју вољах више свега. Ал' гле јада! — тида ирхну, Иснустих је нехотице. »Амаи!« викнух; грозне сузе Облив1е ми бело лиде. »Ћути, чедо!" старад вели,' Иа крило ме узе своје; »Трии, кћери!« дервиш збори, Милујући влаеи моје. »Јер тако је до мезара: 2 »Данас радост, сутра јадн; »Кад се с нама грли срећа. »Несрећа нас изненади. »Немој мислит' где је двеће »Да онамо трн.а није; »Весела се машаш рузке, »У нрст ти се трп зарије. »Ал' кад нам је ружа мила, »Да трвимо и трд треба: »Јср што нас год смртнс снађс »Јазија 3 је. то са иеба. »Ти си мала ма и,р можеш »Разумети редом госта »Ал' уцамти: трни, ћути, »И то ти је, кћери, доста!« Сад каДа мо гоно мору Мога срда јади љути, Задржи мс мајц-и милој Дервишо.во трии, Лути. Ове речи на иут стану Најгрознијем ево смеру... Каква ми јс мајци нлата За тај конак и вечеру! Веоград. Јелена,

РАЗВИТАК 0ДИ0ЕЈЕ

(НДСТАВАК) С опом мстодом, која је као што се видн врдо интересаитна, ми ћемо уиозиати изближе иа некодико иримера. То ћемо учинити исиуњујући у исто време дато обећаље, да ћемо неке од резултата што су мало час изнесени образдожити. Најприродније је да иочнемо с ирвом песмом. Носде скуиштине богова с којом Одисеја ночнље, Атииа сиђе на Итаку, нађе Телемаха и (у обдику краља Ментеса) даје му иосде остадога овај савет:

„За то ти сад нреиоручујем, да сам размнслиш, како ћеш из куће изјурити просиоце. Дакде сад разумеј и иамти добро моје речи. Сазови сутра јуначке Ахајце на скуп, на им беседи свима, а богови сведоци нека буду. Заповеди да сви просиоци оду својим кућама, а матери кажи, ако јој је воља да се уда, нека се врати кући оцу своме, па нека јс он с љеговима уда и нека јој сиремн богате дарове, као што доликује такој кћери. А тебе, ево, озбиљно светујем, ако ћеш ме послушати. Спреми двадесет мрнара и једну од твојих најбољих дађа, на иди да што пре дознаш о оцу своме, који је већ толико времена далеко од куће, не би ди те ко могао штогод известити о њему, иди не би ли чуо какав глас Зевсов, којим се понајвише сваки разбира. Прво иди у Нилу и упитај божанственог Нестора, а отуда у Снарту нлавом Менсдају, који се од свију Ахајаца последњн кући вратио. Ако дознаш да је жив и да ће се вратити, онда, и ако ти јс тешко, претрпи сс годину дана. Ако ли чујеш да је умро и да га нема више, врати се својој драгој отаџбини, иостарај се да му подигнеш сиоменик, дај му подушје на гробу и удај своју мајку. А кад све то извршиш и све то учиниш, нромисли се, како ћеш оида све бесне просиоце поубијати у својој кући, или јавно, или лукавством" (стих 269—302; стр. 21-2 ')• Док сс овај говор парочнто не проучн, изгледа да је у њему све на свом месту, на до КирхоФа у то није нико ни иосумњао. Алн брижљнва анадиза показује, да је он препун нескдадносги и да је скроз неумешан. Прегледајмо само гдавније од тих неуиутности. Шта веди Атина у почетку своје беседе? „Телемах ће сазвати Ахајце на скуи, па ће на љему зановедити просиоцима да иду кући и дати обећање да ће мајку посдати њеном оцу, ако пристане на нреудају." Ту одмах можемо приметити, да нам је требало мотимисати сазив збора, јер ми не можемо иогодити, зашто се ои сазива. Ади хајдмо даље. „За тим ћеш ићи у Пелононез да се распиташ о оцу", наставља Атина. Она не каже: у случају да имаш уепеха иди, на иротив, ако би претрпео неуснех на скупу. Тај део савста дакле независтан јс од онога што му иретходи п не стоји у каузалној вези с тим. Да је пак иесник рскао то, што ми разумемо, а не нешто друго, видимо и из речи што их је Атина изговорила нрн завршетку збора богова: „А ја одох одмах у Итаку, да наговорим сина његова (тј. Одисејева) и да га охрабрим, да сазове на скуп космате Ахајце, те да забраии просноцима да не кољу његове мпогобројне овце...; а пратпћу га и у Спарту.,., да ппта за повратак оца свога*' (ст. 88—94; стр. 16). То је међутим врло незгодно. Претпоставимо ди усиех иа скуиу ахајском а нцјс пемогуће да 1Генедопа нристане на нреудају —, шта ће Телемахово иутовање и раснитивање о оцу? А ако се мислило на иутовање у сдучају неуспсха, требадо је то изреком рећи, јер се само но себн не разуме. Због ове неунутности, као њена последица, налази се мало даље друга једна. „Ако сазнаш дајеотац жив, причекај годину даиа, на удај матер, а ако је умјјо, удај је одмах." Ади ако је она иристала да се преуда још на скуиштини? Истина из овог је вероватно, да се мислило на иутовање у случају неуснеха, али то ствар не мења: неуиутност остаје. Па онда још нешто. Зар сада Тедемах да не тражи иристанак од мајке, нсго да је преуда у сваком случају? Какав би био то син! Не заборавимо, да је то савет богиње мудрости Атине. Али најгоре стоји с крајем ове беседе. „Удај мајку, па онда поби просиоце" гдаси он. Зашто да преуда мајку ? То нма само тако смисла, ако ће њега иросиоци посде тога да оставе на миру. Ми дакле не разумемо, каква би раздога он имао после преудаје да убије просиоце, Песник је сигурно мислио овако: „А ако би и иосле удадбе материне просиоци продужиди беснети у твојој кући, онда ћеш нромисдити, како ћеш их смаћи." Али кад се то каже, као што је речено, онда јс то учињено врло неумешно. Ово проматрање дакле доведо нас је до резудтата, да песник који јо ово место спевао не уме ни две мисди нросто

1 Јутрења молитва; г гроб; 3 цисмо.

1 Наводи су свуда из Паиакостоиулосова иревода, који је исправљаи само где је то бидо иеоиходио иотребио.