Нова искра

Н 0 В А И СКР А

БРОЈ 2.

Далеко од варошице, око њих је владала сеоска мирноћа, и на ту мирноћу биле су се већ свикле. У варошици нису још никога познавале, па им нико није ни долазио. Једини учитељ свраћао им је. Били су се већ мало боље ттознали и спријатељили. Он је увек био веома пажљив. Својим понашаљем* није давао ни најмањег узрока Госпођи Николићки да га удаљује од ссбе и своје кћери. Али оно што је највише задобило учитељу симпатије Госпође Николићке, била је његова исповест, на једном од првих састанака с њима, да се не мисли женити. Она се иије у томе никако слагала с њим, и разуверавала га је, наводећи му да он то говори једино из незнања, и с тога што је још млад и неискусан. Међутим, начин накојије он то рекао, она његова свакидања збиља и разлози, којима је оправдавао своје мишљење, њу су уверавали, да се о тој његовој рсчи не може двоумити. — Па како, питала га је она : Зар да читав свој живот проведете тако сами ? — А зашто не? одговорио је он. Жислите ли ви, да овај наш самачки живот нема својих лепота ? Има, верујте. . . . А мени је скоро тридесет година, и толпко сам се уживио у ову самоћу, да би ми сад било тешко раставити се с њом. Не, не, Госпођо, верујте ми, ја се нећу никад женити, не само да сам се с том помишљу, што но кажу, помирио, већ у њој налазим и задовољства. П1та ћете, ја мислим да ћу на тај начин проћи још с најмање бриге кроз живот.... Та исповест допала се Мариној мајци с тога, што је веровала, да је он имао неке нарочите намере кад је то казао, и да је то рекао једино због њих, због њене кћери и ње. „Да ме не би примали у своје друштво и због тога, што бих вам могао зет бити, ја ћу вам, ево, одмах рећи, да се не мислим никад женити; иа ако ме и даље будете примали, тоће бити из чистог пријатељства, и то ће мени највише годити". Ето, то је, по Госпођи Николићки, мислио учитељ, кад је рекао да се не мисли женити, и у томе је гледала реч пуну карактера, и заволела је учитеља. Беху јој пријатни они часови кад би, лошто с Маром седне за рад, и он дошао на разговор. И што год је дуже била с њим, све је више веровала, да је учитељ врло красан човек. У томе, што их је учитељ свакога дана походио, и био је ваљда узрок, што се на крају нрвог месеца од доласка свог у Н. ни с ким нису познале, нити су осећале потребу за нова познанства. Празнину коју је оставило Милошево одсуство, попуњавао је у многоме учитељ својим нрисуством, јер ни у Веограду нису знали за већа друштва. Међутим, све је то будним оком пратила паланка. Као и у свакој паланци, више мање, и у Н. је свет, а нарочито женски, више водио рачуна о другима и о ту1)°ј бризи, но о самом себи. Не прође честито ни месец дана, а по паланци се почеше проносити разни гласови о новој учитељици, и њеном комшији. Довољно је било, да у каквом друштву каква позната брбљивица каже, како учитељица не слази доле међу њих јемачно с тога, што јој је и у школи добро, и да те речи пропрати нарочитим изразом лица, и да неке од њих нарочито подвуче, — па да већ сутрадан, све што је женских глава, почев од девојака па до најстаријих жена, почне шапутати о учитељичиној љубави.

А за чудо, у паланци та реч, љубав, нема свој обичан значај. На ту реч паланчанкама, кад се скупе у ниским собицама или на капиџику, одмах се створи нојам нечега, о чему се само кријући и шапућући сме говорити. Ту реч и појам који она представља, изгледа, као да паланчанке не могу да схвате и у оном њезину широком и узвишеном значењу. Васгштање је у њих у гоме погледу тако настрано ; појмови су им тако невероватно скучени, да само онај који је имао прилике да живп међу њима може знати за оне монотоне представе њихове штуре и болесне маште којима се забављају, кад на пример, оду једпа другој на кафу. Шта се све ту не чује, милостиви Боже?!... И као оно хијене, кад легну на свој плен, тако су и оне, прекаљене у таквим мислима, халапљиво дочепале протурене гласове о Мариној девојачкој части, и свака на свој начин шарала ихје сликама своје устајале палапачке душе. Па бар да се једна међу њима нашла, која би рекла : „Ама, станите друге, да видимо, којаје то девојка, каква је, и да нису ово можда измитпљени гласови, ттошто ми њу и не познајемо", — аја, баш ни једна. А ко је унраво пронео те гласове, од кога су потекли, то сумњамо да би жив човек био у стању докучити. Тај глас догаао је из њихове средине, то је било несумњиво, као год што талас какав несумњиво дође с пучине; али одакле је, с које је стране дошао, то је било немогуће сазнати. Тек паланчанкама је требало пикантних новости, као год што им је требало и свакидањег хлеба. Шта би се иначе радило тто вас дуги дан ? ! 0 свему томе нису ни Мара, ни њена мајка, ни учител, ништа знали. Учитељ је само, који се једном и спунттао доле у свет, примећавао неке необичне погледе којима су га пратиле неке беспослене жене, али није ни обраћао пажњу на њих. Али једнога дана,,,баш је седео с Маром и њеном мајком, донесе му поштар писмо. Он погледа: иисмо је било у малој коверти, адресовано руком њему непознатом. Обрну га једаред, дваред, па онда извади перорез и расече га. Чим га поче читати, веђе му се Гнабраше, а кад га прочита, лице му се превуче изразом одвратности и гпушања. То оне обе приметише. — Неке непријатне вести ? запита га Госпођа Николићка. — Врло непријатне, одговорш.он • Али, без икаквих рђавих последица, додаде одмах за тим. Било је анонимно писмо. Неко му је у најцрњим бојама говорио о његову опхођењу с Маром, и пратио те мисли своје пакосним осмехом који се испољавао међ' редовима. „Ви сте њој толико завртели мозак, стајало је у писму: да се нас никако и не сећа. Оставите је, за име Божије, да и ми видимо како изгледа. Ми знамо да љубав није шала: али, ако јој не допустите да сиђе малодо нас, имаћете посла с министром"... Ш Ма да је та вест пала учитељу 1гао гром из ведра неш* хма да га је јако потресла, оп је ипак имао толико снат^е^да <је савлада, и зато Је и рекао оно : „или без икаквих последица", и покушао чак и да се насмеје. Дуго је поол^тога седео и размишљао шта да ради. Да им престане одлазити ? И Мари и њеној мајци то би пало у очи, и без сумње питале би га за узрок. Па шта да им каже ? Да им каже истину ? Тб не би никако могао; а да их лаже, колико би ту било незгодних момената?!