Нова искра

СТРАНА 38.

НбВА ИСКРА

БРОЈ. 2.

његове, који значе Спаситеља по чијој науци живимо и радимо. Оквир овој страни чини преплет од гранчица, у ком има и по стабло криново, те подсећа као краљевски цвет на високог дародаваоца. Име високог дародаваоца изнесено је у натпису на застору горе, који натпис гласи: СРПСКОЈ ЦАРСКОЈ ЛАВРИ ХИЛАНДАРУ Српеки Краљ Алекеандар I 3 А СПОМЕН СВОГА БАВЉЕЊА 21.-25. МАРТА 1896. Испод натписа круна је, скиптар и мач и два штита са белим орлом. Натпис зрацима својим обасишву две звезде. На другој страни заставе — на црквеној страни, средину је заузела икона с ликовима Св. Симеуна и Св. Саве који заједно држе данашљи облик Хиландара. Са четвртастим оквиром, који обухвата икону, спојена су четири. котураста оквира. У горњем је попрсни лик Уроша великог, у оног с леве стране лик Милутинов, у оног с. десне стране лик Душанов, а у доњег оквира лик је Цара Лазара. Сви су ови владари били ктитори Хиландару Бзиховим владалачким особинама одговарају четири звезде; по,једна,на угловима четвртастог оквира. Оквир ове стране, својим штитовима са белим орлом, казује да је застава краљевски дар. Исто то .казује на застору, горе слово А и круна над њиме, као и два кринау као краљевски знаци. Натпис казује побожну нобуду на поклон, и гласи: ГОСПОДИ, ИОМеНОУХБ ДБШ1 ДРЋВНШе, ПООУЧИХБ се ВБ ВБОБХБ ДФЛ-БХБ ТВОИХБ. ВБЗЛ10ВИХБ БЛАГОЛЂПШе ДОМОУ ТВ016Г0, Над попречном палицом о којој застава виси, диже се на средини, из већег кринова цвета, крст са једнаким крацима. Лево и десно од цвета и крста, вијугају се гране са криновим цветовима. Застава је удешена да се носи моткама. Ових је шест. На средње две мотке иде но метални — бакрени

па позлаћени наставак, који на врху своме носи венац у ком је монограм од писмена А и 0. Врх венца је краљевска круна. На свакој страни заставе спојено је достојанство краљевско -— символима својим ■—- са светињом цркве — символима црквеним. На израду ове заставе употребљене су све врсте златног и свиленог градива и изведен је њиме вез по свим начинима који се данас знају, те је тако постигнут утисак пун сјаја и боја; постигнута је допадљива разноликост у дејству злата и разнобојне свиле. Градиво је великом вештином употребљено и на целој застави опажа се јасна тежња за уметничким, живоиисним утиском. Може се с правом рећи, да је за_"" а сликана златном и свиленом жицом. Рад је у свему изведен ванредном брижљивошћу и тачношћу како у погледу цртежа тако и у погледу положаја појединих златних и свилених жица. Необичном су вештином извезени ликови. На њима игла везилачка ни у чему не уступа кичици сликарској. Пуне су склада боје у грана, лишћа и цветова, а пуни дражи прелази из једне боје у другу. Грб на краљевској страни израђен је у главноме начином који се зове апликацијом. Плашт је у грба од црвене кадифе; упутрашња бела страна од свиленог је плиша, а анђели, штит с орлом као и орден кнеза Лазара везени су свилом. У иконе на црквеној страни поље иза ликова од плаве је свиле, тле од зелене, а све остало заједно са ликовима извезено је чистом свилом. Крст на врху заставе од позлаћене је бронзе а четвртасти крајеви његови емаљисани су црвеним, белим и плавим емаљом. Богат сјај и раскош боја на застави диже и утврђује ј° ш и камење разне боје, које је на више места употребљено. Као што је мило сваком Србину када, после толи■ких векова, гледа остатке некадашње моћи српске, родољубља и племенитости наших старих царева и краљева, као што се радује гледају г ћи ма какав знак који га опомиње на драга имена владалаца народних, исто ће тако далека колена иза нас, гледајући ову заставу црквену, овај дар српскога краља, са хвалом помињати име Александра I наследника Хиландарова оснивача.

МОЈИ АМОРЕТИ

п

Јосиођици Ј(.

iола збиље, а пола У шали, Ви сте моје пјесме заискали, гдје су красне врлине и мане другарице ваше опјеване. Ја одавна немам тих пјесама; изгореше сред огњена плама : да усане посве и увене сваки стручак уде успомене слатке снове, уз њих јадну јаву, предао сам тако забораву. Зажељена жеља да вас мине. останке сам сакупио њине, да овако, и краие и тање, предадем их вама на читање. К .акови су, наки вам се дају, ПА реците : је л' ВАМ оног ЖАО,

те је у свом јадовитом вају „Аморете" ове пзвајао ? 1. МоЈОЈ ДУШИ, ШТО .ТЕ ТРОМА БИЛА, нарасла су од љубави крила ; СТВОРИЛА СЕ У ЛАКА ЛЕПИРА, па обл'је , е,е око свог кумира, и највише трепти око плама, што га сипљу два алема кама. — Пази добро, мој лепире мали, да ти пламен крила не опали ! 2. СвЈЕТ МИ СЛУША ЛЕПИРНАТА ДУША, ПА СЕ КРИЈЕ ТЕБИ У ПОВИЈЕ, И ПЛАНДУЈЕ у ОБРВА ЛАДУ, А ОЧИ ТИ ЗА ТО И НЕ ЗНАДУ.

Кад се спусте трепавицв густе, и кад скрију сјај ти од очију, лепир сиђе из скровита стана, да ти посе сву сласт са усана ; iiа се истом 110 понот1и црне мени, вудном у постељи, врне. Па ми тепа, ПА ме САНОМ ВАРА, 0 теби СЕ са мном разговара, и пита ме слашћу С ТВОЈИХ УСТА. — ПиТАЈУЋ. МЕ, никако не СУСТА, ДОК СЕ НОЋ .ца НЕ УКЛОНИ ГУСТА. 3. Љепота Бог је, Бог је љепота. Ко БоГА. л>уби, љуби љепоту, јер Бог је љубав баш и створио, да његовојзи гове подоби. И Бога треба стално љубити