Нова искра

11-0 В А И СНС Р А

СТРАНА 39.

ПВОМ ДУШОМ СВОЈОМ, СРЦЕМ СВОЈИМ СВИМ... Ја теве силно љубим, љепото! Љубем тебе, Бога љубим тим и љувим дјело руку н.егових : сав снлни свемир, свијет убави, — све је у теби, моја љубави ! 4. ДвА с' ОБЛАКА НЕБОМ ВИЈУ. Један с другим итро лети истим правцем истој мети ; од н.их сложно муње бију ; па се ова за час слише, док СЕ КРОЗ ЊИХ ЗРАК ПРОЛАм 'о, и сада је један само, а другога нема више .... Ах, тако ти тих очију ! Би л' ВОЛЕЛА, ДА Бог ДА, ДА И НАША СРЦА ДВА У БЛИЗИНИ СЛОЖНО БИЈУ ? А, КРАЈ СЛОГЕ ИЗ ПРСИЈУ, БИ л' ВОЛЕЛА, ДА ЧАС ПРИЈЕ ОВЕ НАШЕ ДУШЕ ДВИЈЕ У ЈЕДНУ СЕ ДУШУ СЛИЈУ ? 5. Вјерујуи, грле, У љубав твоју, У ЦРКВУ ИДЕМ ДА САМ НА БРОЈУ.

Црква С6. Ј(раља у Софији. Не идем, да се Свевишњем молим, већ, с тога, грле, тнто тебе в о л и м. и што се н а д а м : и ти ћ.еш тамо, па да се само бар погледамо ! — Та, осјећаје разум ми слуша, а тек за тобом чезне ми душа : Ти си ми сврха живота млада, Ти си ми вјера, љубав и нада ! 6. Џис'о БИХ ТИ ПИОМО ПОЉУПЦИМА, ПО.СЛАО ГА МИРОМ МИЏОДУВА, да ми спремиш душе у памуку, црна ока у везен јаглуку, да докучим, и да кажем свима : какав мирис твоја душа има, каква л' ти је сила у очима. 7. ИмА л' ико, д А источи твоје жарке, црне очи, што ме првим гледом смеше, освојише, занијеше ; па ту течност да ми пружи, да је сркнем на искап ? — ОчАРАНОМ моме бић.у л'јек би био у том пићу. За тај лијек све бих дао,

и не би ми било жао : и 3а живот да ме дужи срца мога Ес КУЛАП , Ал' што би ме могло спасти, у твојој је, грле, власти. А ти волиш, очи твоје да остану, гдје и стоје .... Равијојло, имаш право ; очи су ти сидан чдр, Но допусти бар, да смијем поистнха^да их пијем; допусти ми —- рад лијека ! да их пијем до вијека. А УЗДАРЈА да л' бих ДАв'о ? СВЕ ЈЕ МАЛО ЗА ТАЈ ДАР ! 8. Да л' су икад до сад избројани твоји, грле, на грлу мерџани ? Ако нису, дођи драгом близу, ДА БРОЈИМО, Ал' ТАКО НА НИЗУ. БрОЈИЋеМО редом прекоредним, а биљежит пољупцимА медним ; чувађемо, да не 0круним0. С нова ђ.ем0 кад се забунимо !