Нова искра

СТРАНА 301.

— Кад неће да је тучем, нека не иде за мнсш. Боли ме, нека ме воли ; али ја тучем, јер ми је таки обичај !... Што Ке ми девојка кад не могу да је тучем ? ... Нек иде до ђавола . . . — Па и ићи ће . .. чудна ми чуда! — одговори момак. Али га девојка зграби за руку. — Остави нас на миру — говораше Михалку дршћући и стежући га. Не мешај се међу нас . .. Момак занемео. — А ти хајде Кући — рече калфи узимајући га под руку. Што ту да те којекакви грде на улици ... Калфа се отрже од ље и рече смејући се: — Иди к н>ему ! он те неће тући ... Та он ти је давао и новаца .. . — Море остави ме на миру — обрецну се девојка и пође. — Видиш, са женом треба као са нсом ! ... рече калфа показујући руком девојку. Удри је, па ће за тобом у ватру . . . И нестаде га. Само се у ноћној тишини хорио љегов пакосни смех. Момак стао, гледа за њима, слуша. Најзад се врати међу зидине и гледаше оно место где је још мало час седела девојка. У глави је осећао бунило и није могао да се надише. Тек што му је рекла да ће волети само њега и одмах отишла. Мало пре је био тако срећан, тако је било добро овде, са живим створом, особито с девојком, а сад^ — како је празно и жалосно ! Зашто је отишла? .. . Сигурно зато што јој је таква воља, тако јој се свидело ! ... Шта он ту може, ма да је добар и јак?. .. По инстинкту је поштовао њену љубав према калфи, није се љутио што је дато му обећање погазила, није мислио натурати силом своје осећаје. Али му је ипак било тако жао ње, тако жао . .. Опрљеним од креча рукама отре очи и диже струку, прострту на гомили опека ијош топлу. Изађе поново на улицу, постоја. Ништа се не види, само у магли светлуцају црвени пламичци из фењера. Врати се међу хладне зидове и леже на земљу. Али место да спава, уздисаше тешко, сам, тужан за својом девојком. За својом, јер она му је, за Бога, сама рекла да ће волети само њега! Сутра дан се лати момак рада, као и дотле. Али му иђаше тешко. Био је изнурен, а и ова му зграда некако омрзла. Где стане, чега се дотакне, што погледа, све га је опомињало на девојку и горку превару. А и људи су му се подсмевали и говорили : — Шта велиш, глупи Михалко, је л' истина да су скупе девојке у Варшави ? Да су скупе — јесу ! Момак је на своју утрошио целу уштеду, отезао се од глади, и није учинио ништа, није имао од ње никакве користи, ијош га онако гадно напустила. Беше му овде зло, срамота. С тога, кад чу да у Вар шави плаћају боље зидарским помоћницима, крете се тамо, први пут. Ишао је с једним калфом који обећа да га одведе у улицу где се највише кућа зида.

Кретоше се врло рано, и ноприлично иђаху до Висле. Сељак, кад угледа мост, зину од чуда. У тај мах му чак г девојка изветри из главе. Код стражарнице застаде. — Шта је ? — запита онај калфа. — Не знам, господине, да ли ће ме овуда нустити ? — Глупаче! — обрецну се калфа. Ако те ко дирне, реци му само да идеш са мном ! — Па истина јес' — помисли сел>ак и чуђаше се гсако му то раније није пало на ум. Затим се чуђаше кунатилима и баркама како не тону у воду, онако велике, а сем тога никако није могао да верује да је цео мост од чистога гвожђа. — Мора да ту нису чиста иосла — мислио је. Овотико гвожђа нема у целом свету ! , .. Тако су ишли, калфа и Михалко, један за другим' нреко моста, преко Новог Зјазда, улицама. Код замка сељак скиде капу и прекрсти се, мислећи да је то црква. Пред Бернандинским манастирем у мало га омнибус не прегази. Пред сликом Богородичином хтеде да клекне и да очита Оче наш, те га калфа једва одвуче. По улицама тишма, редови кола, гомиле људи. Михалко се склањао једнима, наилазио на друге и жив бсше иремро од страха да га не избију. Најзад му се у глави замути и — изгуби калфу. — Господине !... Господине ! . .. — поче викати уплашен, и потера што игда може улицом. Неко га задржа говорећи : — Мир ти, псино ! ... Овде није слободно викати. — Ама нестало ми господина. — Каквог господина ? — Калфе зидарског. — Баш ми је господин !.. . А куда ћеш ? — Тамо где зидају кућу .. . — Какву кућу ? — Такву. .. од опеке — одговори сељак. — Еј, глуначе !. .. Па и овде зидају кућу . .. и онамо !... и тамо !... — Кад не видим ... Ухватише га за руку и стадоше показивати. — Гледај! Овде једну кућу зидају... онде другу... — Аха! Аха! — рече Михалко и пође оној другој, јер није требало прелазити улицу. Кад стиже тамо запита за калфу. Али га ту не нађе, него му показаше другу кућу. Али ни тамо не знају за калфа-Настаеа, с тога сељак мораде ићи даље. Тако је обишао неколико улица и видео дваестак иочетих кућа, питајући се у духу : где ли станују људи којима се куће зидају тек сад ? Постепено се удаљавао од средишта вароши. Улични жагор слабљаше, пролазника све мање, кола готово никако. За то број скела, купа опека и црвених зидова биваше све већи. Сељак већ изгуби наду да ће наћи калфу и иомисли да треба наћи рада. Приђе првој фабрици крај пута, стаде међу раденике и гледаше. С времена на време умешао би се у разговор или би коме што помогао. Једном је помагао да намешта опеке, другоме додао шафољ, а онима што су правили малтер говорио је да се не ради тако, него овако. И одмах би показао тако да би упрскао мајстора од пете до главе.