Нова искра

СТРАНА 306. Н 0 В А рила Госпођи на гостопримству, хсоје ми је тако лепо указала. Софија, 3 аиста, Госпођо .... Зорка. Али, за Бога.... Софија. Па не само мој син, већ вам је и мој муж овде у гостима.... Мицић. Дакле и ваш је муж овде ? Ја га нисам нпдео. Дамњановић. Ха, ха, ха . ..'. Знате, отац је такав шаљивчина. Чудо воли да се шали са мајком .... Он који пут тако но нешто каже, да се сви по кући искидамо од смеја. Зорка. Ја. сам то већ приметила. Мицић. Ама, кој је шаљивчина ? Дамњииовић. Не, молим вас, тагсо у ошпте говоримо. Марија. ( МициКу) А знам како вам је било кад сте спазили госпођу, а нисте јој се никако ни надали. Мицић. Кисам. Марија." (Согјмји) -Жалим . самОј нико вас није до чекао. А мој је муж отишао на станицу. Софија. Ја нисам. пи била На станици. Марија. Стигли сте јутрошњим возом ? Дамњаиовић. Да, мајка, пошто си из Јагодине до шла јутрос, то си јутрошњим возом морала стићи. Мицић. Г лс! Зар сте и ви из Јагодине ? Дамњаиовић. Управо , моја мајка није из Јаго дине, али од како се .удала. за вас.лсиви у Јагодини. Мицић. То ј есте! Марија. Госпођо, опростите. Ми вас и не нудимо да уђете у кућу мало, већ вас пресрели овде, па вас моримо. Изволите . . . . Изволите, молим вас. Софија. X вала. Нисам уморна. Зорка. Ипак; изволите молим вас. Изволите, го сподине Јованча. Хоћете и ви с нама, Госиодине Влајко : Дамњановић. ( Њој) С вама ? У век. Хајдемо, мајка да се мало одморимо. ■ ■ ■ • Марпја. (ЊлазеЛи) Изволите . . . . (Улази, а за њоли Софија и МициЛ); ■ ■ '■'., X. ПОЈАВА ДамњановиК, Зорпа. • ' • Зорка. ( Код самог уласка у ку&у застаие) Већ мо рам да се срдим на вас. '> Дамњавовић. Да се.срдите?. Зорка. Нисте уа све време са мном ни речи, про говорили. Дамњановић. С вама? Опростите, био'сам одиСгп у некој забуни. , Зорка. Праштам вам само за то, што сте обичан човек и што већ почињем да се павикавам да волим и ваше махне. ( Улази у куКу). Дамњаиовић (УвхиЖеп) Хвала вам!... ( : Улазизањом) XI. ПОЈАВА ! ВиЛентије, Пикола.. Вићентије ( Долази са страие, ваде&и из кесе повац На, дај ова три динара кочијашу ( Даје Николи, који. ирима и удаљава се) То је бар свршено. Стало ме је, истина, труда, али Је бар свршено, помилован је онај безбожник, Нисам је нашао код куће, али написао сам јој, нека зна да сам јој ја то свршио, и сад већ више нема сметње вв мојој жепидби. Чисто осећам као да ме и ревматизам

И С К Р А ВРОЈ 10. више не мучи тако као пре. (Гледа у сат) Охо ! Па ја сам то врло брзо стигао. XII. ПОЈАВА Марија , Пређашњи. Марија. (Излази из куКе) Рече ми момак да си Стигао, пријатељ Вићентије. Вићентије. Стигао ја, као што сваки момак може стићи. Марвја. А д.а зиагп; ко нам је јотп стигао ? Вићентнје. Е ? Марија. Госпођа, жена газда Јованчина из Јагодине, Вићентије. Стигла. ? А Арса? .... Марија. Он је у вароши. Није жепу ни дочекао ; не знам где се део. Вићентије. 1Га? Марија, Види се краспа и паметпа жепа, Него нисам јој још ни речи проговорила,. то знаш ти и А.рса . . . ви то . . . . Вићентије. Какав Арса ? Ја ћу то; ја морам да Свргпим целу ствар јер, видиш, ја сам то и дужан. Марија. Па већ кад си св.ршио себи сврши и нама. Вићентије. Шта сам свршио себи ? Марија. Е! Већ мислиш, ако ми ниси казао, ја ништа не знам. Вићентије. ЈПта знаш ? Марнја. Да хоћеш да се женигн. Вићентије. Па' јест, шека и знапг, ја и не кријем. Хоћу, богме, не могу ја више овако. Марија. Жени се, пријатељу, и нека ти је срећно али те мблим, једно ми бар реци ; ко ти је то проводаџирао и ко ти је. напу.нио главу. Вићентије. Сам. Ја сам себи и пуним и празним главу. Нсма ту нико посла.; већ ја сам. Тако, смислио сам да се Морам жбнити, а нашао добру и честиту жену; видићеш је, паметно, ваљано а лепо !•; XIII, ПОЈАВА МициИ, Софија, ДамњановиИ, Зорка и Пре/)ашњи. Мицић. (Излази из куИе иод руку са жеиом ) Е, Вићентије брате, ходи да те познам, ово је моја жена. Софија. (Ужасне се кад сиази ВиКептија ) Јух ! .... Внћентије. (Ужасне се и сам и исиусти сунцобран који је имао у руци) Шта !..'.. Како ?....• Коме? . . . . Ко ? .. .. Јованче ?...., Мицић. Кажем, моја жена. Вићентпје Јованче, брате рођени! Шта ти то го вориш !, . ... Госпођо ? .... Госпођо Софија ? . . . . Како то ?.. . . . Софија . Али, молим вас, то је знате једна ствар.... Вићентнје. Шта ствар ?•.... Каква ствар ? . . .. То и.пје шгкаква ствар ; ,то не може бити. Мицић. ЛГта не може бити? Вићентије. То није твоја жена. Ви .... Ви, ГоспоЈ>о . ... ви. сте удовица. Дамњановић. Молим вас,, шта ви говорите, Господипе Вићентије, моја мајка не може бити удовица код жи-вог мужа. Вићенти|е. Молим, нећу објашњења; нећу никаква објашњења! Ова госпоЈ)а је удовица, а ако није, она мора бити удовица. Ја хоћу на чисто да знам... . Јованче, говори ти овде чисто и отворено: јеси ли ти сигуран да је то твоја жена?