Нова искра

СТРАТ1А 312. II () В А И С 1.". 1> Л )ЦЧ)Ј 10.

ЕРНСТ ХЕКЕЈ1 немачни природњак Вратнице Двадесетога Века отшкринуле су се, и он ће, кроз кратко време, примити тековине нашега века —- а оне су многобројне .... ЈТа ипак, тековиие на пољу природних наука одвајају тако, да се према љима може и цео Деветнаести Век назвати Век .Природних Наука, јер су оне из основа уздрмале стара магловита схваћања о најважнијем питању модерне Биологије, „питању над питањима", као што енглески биолог Них1еу назива питање о човеку, његову пореклу и месту у природи. А највећи пионир мпсл« и теорије великог Дарвина, који је и заподео ово највеће питање, јесте ЕгпзГ Наеске1, јенски биолог, о којем ћемо рећи неколико речи, доносећи његов лик у овом броју. Велики би посао то и био : писати о Хекелу, јер ту би књигу ваљало писати ! Нзегово је име од половине нашега века тако уткано са напрецима модерне Биологије, да би незгодно било у ступцима „Нове Искре" иоле опширније писати о великоме Хекелу.... За карактеристику минулих деценија, за којих јеЈХекелов рад био тако обилан и тако важан за наше модерне погледе на целокупну Биологију, и особито на њеннајважнији део : Порекло човека, наводим овде неколико речи из Хекелова Предговора његову кембриџском предавању: „Порекло човека", из којих се јасно види колики је и какав је рад Хекелов, и од каква је он значаја. „Прошло је четрдесет година, од како СћагГез ТЈагобјавио прва саопштења о својој епохалној теорији. Четрдесет година Дарвинизма ! Колики је то огроман напредак наптег познавања природе ! Па, колики је и обрт наших најближих погледа, не само у најближој области целокупне Биологије, него тако!)е и у Антропологији, а тако и у свима т. з. „духовним наукама"! Јер се правим познањем човекова порекла задобија и чврста подлога физиолошке теорије познања, а тиме и једна непоколебљива основица природне психологије и монистичке филозофије. Да бисмо големи домашај овог највећег научног напретка схватили, морамо се обазрети на његове разнолике фазе за последње четири деценије. У првој је деценији скоро општи отпор против нове науке, која ће, изгледаше, тумбе обрнути целокупно дотадашње посматрање света ; у другој деценији најжешћа борба са несигурним успесима; у трећој деценији све више и више побеђује Дарвинизам — на свима пољима Биологије ; најзад у четвртој деценији опште признање од свију компетентних природњака. Сада, на крају нашег столећа, смемо слободно рећи да Дарвинизам и по њему заснована Наука о развићу, поред Закона о материји и поред Теорије ћелија, спада у његове најсјајније производе." И кад се помисли да се на овим успесима у жилавој и тешкој борби против мрака и незнања, па баш и несавеепости, има. једиио захвалити највећем поборнику Дарвипове Теорије — Ернсту Хекелу, онда је ласно увидети и тежину посла и немогућност све то-исписати у редовима „Нове Искре"... Ну, ипак, одужићемо се зар колико толико највећем природњаку нашега доба, за његове големе заслуге, ако изнесемо неколико црта из његова живота, у толико пре што је и Хекел написао и свој научни тестаменат ! У аоследњем делу своје мОнистичке Филозофије — „ТЛе ТУеМгсИзеГ" (1899. — за непуну годину дана већ неколико издања!) — вели овако Хекел у предговору (стр. VII): „Овим намеравам завршити своје студије на пољу монистичке филозофије. Стари мно-

гогодишњи план да израдим „Систем монистичке филозофије" на основу Науке о развићу, неће се више ни извршити. Већ ме и снага издаје а многе ме опомене блиске старости гоне да завршим. Мимо то и ја сам потпунце чедо Деветнаестог Века, па хоћу са његовим свршетком да подвучем црту испод својег животног рада".... Хекел је једна ретка појава — његов живот и његов рад обухватају наиретке модерне Биологије, а њих јемачно .не би било да није било — Хекела. * Ернст Хекел родио се 16. (4.) фебруара 1884. год. у Потсдаму, у Немачкој. Ова је година важна, „јер се у њој додирује физично рођење једног човека са духовним рођењем другога", као што вели Ж БаГзсће *) у својој биографској црти „ЕгпзГ Наес1се1." Те године и месеца био је „богослов" Дарвин на истраживачком путу по Јужној Америци. Дарвин — испрва медицинар, па ггосле богослов —, бавећи се особито испитивањем природе, би по некој особитој срећи одређен да путује са експедицијом капетана ЕЉ Еоу у Јужну Америку. Да и не улазимо у његов рад тамо, помињемо овде само да је он у томе времену водио и свој дневник, у којем стоје записане ове важне речи, које су тридесет година доцније приближиле и духовно великог Дарвина и великог Хекела: „Ово чудновато сродство између мртвих и живих животиња једног и истог континента бациће доцније, у шта ја не сумњам, више светлости на појаву органских бића на нашој земљи, него ли икоја врста факата." Хекел је од малена био вредан и није траћио време у беспослици. Осећај ка природи улила му је мајка, а да време не би у нераду прошло, биле су од великог значаја речи његова оца: „Данас је сваки часак скупоцен, играј се или ради, али у сваком случају занимај се нечим." И он је тому одиста следовао. Кад је доцније Хекел био у Сингалеском Селу на Цејлону, студија ради, где влада тропска клима која и најјачег човека бар замори, устајао је он у 5 час. изјутра, и чак врсме од 12 до 4 ч. по подне употребљавао је, као што сам вели, на анатомске и микроскопске послове, посматрање и цртање, као и сређивање и завијање прикупљеног материјала". . . . Хекел је предузимао научна путовања — скоро сваког лета. Хекел испрва беше ботаничар , тако да се мислило да ће он то и остати. У гимназији у Мерзебургу имао је и два изврсна учитеља, који су и упутили Хекела правим путем. Веома је важно на шта је Хекел овде дошао. Нзему се чинило да у строгој систематици има и ио нешто нетачно ! Јер онда се учило да има толико и толико врста, и оне су сталне, а распознају се по парочитим особинама. И Хекел је, прикупљајући биљке , налазио по некоје , које се ни мало не управл>ају по систематици .... Овде су му исказана питања : да ли су балп врсте непроменљиве. Двадесет година доцније ова је ствар за њега била решена. Ево шта вели с&м Хекел: „Ироблем о сталности или промени врста занимаомеје веома живо још пре двадесет година, кад сам се ја као дванаестогодишњи дечко страсно али узалудно мучио да одредим и поделим „добре и рђаве специје" купина и врба. Са задовољством се сећам критичких страховања, која су тада моје детињско расположење доводила до болног узбуђења, пошто сам се колебао, да ли да узмем (према већини ондашњих „добрих систематичара") у хербаријум само „дооре" примерке а „рђаве" да избацим, или, узимајући и ове последње да начиним потпуни ланац од прелазних облика између „добрих врста", што *) За многе податке послужио сам се његовим делом.