Нова искра

децу: мали дечаци и девојчице похватале се мајкама за скутове и жељно погледају робу и трговца очекујући нестрпљиво да се погодба прекине, и да виде једанпут ту шарену тестијцу у рукама, у коју ће одмах воде усуги. Ероз онај свет, читаву главу виши од свију, иде Драго Бошњак, што служи код газда-К.рсмана; накривио се на једну страну; на очи набио оно нешто улепљена знојем и побелела и окецана ®еса, што је скоро до средине препукао, те му вири прљава, готово каљава коса; без гун>чета, раздрљених чупавих прса, бос, голих цеваница, које беху ишаране великим, прљавим шклопцима. 0 рамену му, о искиданом кајишу увезаном узицама, виси јанџик из кога вири изгрижен орахов камиш. Пијан као земља. Ва н>им два циганчета. Једно бајаги свира у некакво ћемане уковано јексерима, па не свира него тестери, а оно друго удара у бубањ. Он се накривио, десном руком набија капу на очи, прилази колу, баца жељно поглед на девојке и узвикује промуклим, продртим гласам: — Свирај! Јој, јадан ти сам, куд ћу с банкама!... Свет му се склаља с пута: девојке се љуте а неки се смеју; одраслији дечаци запристали за њим па га прате кроз ону тишму. Он долази право пред мејанџину шатру и тражи ракије те пије и части Циганчад. Сунце је благо сјало. Свет, нешто пићем нешто разговором, после оие јутрошње побожности и озбиљности, дошао некако ведрији; овде онде почињала се и песма. Свима лицима као да беше овладало некако благо распожење које је све више расло и прелазило у весеље и раздраганост. Изгледало ми је да је нада на добру годину и берићетну жотву и бербу потисла све бриге и невоље; сваки је с неким поуздањем говорио: док само — ако Бог да те до руке дође — средим летину ове годипе — родићу се! На једанпут од запада заподену се један бео прамен облака, и ноче расти, и то нагло расти. Захвати у тренутку половину неба, закри сунце које подасја испод њега те дође црвен као крв . . . Сви пренуше . . . Она ведра лица потамнеше. Са неком зебњом сваки погледаше у облак који постајаше све гушћи и тамнији да је црвенило прелазило у неку као сиву боју. — Их! — Бар да није било ових лепбта! — Срећа те још није воћа измамило! — Хајде ! Спремајте децу! Наста хукање, деца се разврискаше, коњи се узнемирише, дуиу хладан, леден ветар, младеж нрну као чавке с њиве. Ва тренут ока порта се испразпи, све се разбеже и нрште, улицом се чу клопот кола и — све оде. Осташе само шатраџије па и они на брзу руку спремаху робу своју . . . А небо се насумори, наднесе се сасвим над грешну земљу и пороси је хледном кишом коју је још хладнији ветар укосо носио и тужно звиждао кроз напупеле али голе гране,

Тешко ми је да ти кажем шта сам све осећао седећи у соби и слушајући хуку напољу. Бедни човече! Шта ли те све није кадро раздрагати а шта убити! И ти се зовеш — цар земаљски! . . . Оставимо се тужпе мисли. Боље буди здрав СВОМЕ Јанку.

И ПО ДРУГИ П^Т ПЕТАР ПРЕРАДОВИЂ ПРЕМА СРПСТВУ И ХРВАТСТВУ С ПИСМОМ ЈЕДИОГА СРПС^ОГ ПУ^ОВНИ^А

ребачено ми је, да је метода, ко.ју сам употребио издајући на свет „Песме Петра Прерадовића" *) несавремена, наивна и да је нема у књизи и у науци других народа. 2 ) Тако је речено, али пичим недоказано. Моја је метода међутим била, да покажем истину, да изпесем песме Петра Прерадовића онако, како их је он написао (без исправака, које су учинили по његовој смрти његови приређивачи, да би му песме добиле што „хрватскији" вид) и да Прерадовића прикажем онаким, какав је и био. То се није допало ни Хрватима ни Србима, и једни су и други за аи!;-аи^, само што су Срби, као она мајка у познатој Соломоновој причи, више склоњени, да Прерадовића целога предаду Хрватима, но да га полове. Али се Прерадовић не може нити отети, нити поклонити. Извршене се чињенице не могу начинити неизвршеним, а исказана чуства у његовој појезији неисказаиим, нити се она сад могу мењати (осим ФалзиФикујући). — Петар Прерадовић је Србин, православне вере. 3 ) /1 осад се мислило, да је у во.јној академији у Шепег Кеив1;асИ;-у прешао у католичку веру, ну директних доказа за то немамо засада, 4 ) — али то, да ли је прешао у католичку веру или нијо, не може утицати на његово порекло никако, а може бити од утицаја на касиије догађаје у његову животу; свакако ће пак више утицаја имати то, што се католикињом оженио и ирви, а, по свој прилици, и други пут. Прву је песму написао на наваљивање Србина Спире Димитровића Еотаранина, у којој спомиње искључиво сриско име, и то неколико пута, и никоје друго ; у свом даљем развоју ои се сматра чланом народа југословенскога са једним књижевним именом, Срба и Хрвата, и не прави разлике међу њима. У својим је песмама напојен више традицијама српским но хрватским, у писмима и у другим својим изјавама час се очитује Србином, час је — нарочито у каснијим годинама — на страни Хрвата, час неће да зна 1) В. Иесме Петра Прерадовића са уводом, тумачем и речником. Београд 1902. Издање књижарнице В. Валожића.. 2) В. Обзор за 1902. бр. 77. 3) В. о томе ((Нови ВаспР1тач у Мите Нешковића за год. 1889. св. 8. стр. 245. 4) В. у (( Србобрану» за 190*2. год. бр. 21. подлистак (( Још нешто о Петру Прерадовићу» од Ђ. В, — Даља истраживаЕва по овој ствари изнеће с9 касније. — Један познат и признат Хрват, кога веома ценим, Прерадовићев пријатељ, причао ми је, да је, колико се сећа, виђао у Вечу у Прерадовићевој спаваћој соби над постељом православну матер Божју.