Нова искра

— 317 —

ту наизмопичност сравњује Ланге са кретањем шеталице. Поједини делови ова два реда од представа појављују се дакле наизиеничпо у нагао.ј свести. С тога, Ланге назире као са неком поузданогаћу да дугаевна игра ових представа, а коју називамо уметногаћу, зато изазива осећај веселости, пгго се оснива на наизмоничности контрастних представа. Значај пак свесне самообмане глода Ланге у томе, што изгледа, да јо она т. ј. самообмана онај облик дугаовно редопције, која човеку омогуКава, да оп у сразмерно најкраћем вромену сразмерно гато већи број представа и осећаја нрими у себе а да се не умори. Прома томе је уметнички лопо свака човечја гворовина као и свака продукција човочјега тела, која изазива ту наизменичност поменута два низа од представа, чиме се опет производи расположење и уживање. Даље, вели Ланге, но треба пикако мислити да су моменти, којих имамо код сваког уметничког дела а који донекле ометају илузију, сувипгни па и штетни. На иротив! Виши сгупањ уживања у уметносги зависи баш од нагаог сазнања да су они т. ј. ти моменти ту. Тако међу еломенте ометања убраја се: постоље, некретпост, безбојност у пластици, позорница, оквир на слици и т. д. Присутност овакових момената зато је потребна, гато се све вегатипе служе другнм материјалом а не стварногаћу. И бага у тој борби вештине са „ометајућим"' елементима лежи и њена највећа снага. То је борба уметности са материјом, коју треба оживети, којој треба дати духа. Ништа нијо тако мало уметнички него кад покушавамо да унапред уклонимо те „ометајуће" елемонте, како бисмо тобож произвели стварну обману код гледаоца. Тако су кинематогра®, панорама, паноптикум негато сасвим неуметничко, ма колико да јо ту и наука и техпика продстављена. Умотност не зна ни за моралне ни за етичне сморове, но при свем том има велики биолошки циљ, а овај је у томе да повећа осећајну способност у човека. Трагедији је извор и почетак, кажо Ланге даље, у осећају потребе код човека да доживи, види и осети сам собом нешто велико, нешто' значајно, за које му со но даје иначе у животу сваки пут сгварна прилика. Када би у њому т. ј. животу било више прилико да се човок бори, да воли, да погледа у очи опасности и смрти, онда не би ни било трагедпје. И свесна самообмана ири игри проширује круг нашег осећаја и моћи продстављања. (Подсоћамо само као типични нример, индијанско игро код деце). Највеће уживање, било у којој год уметности или игри, јесте оно лебдење између нривидпости и стварности. Уметност је као и игра човеку, као нека врста накпадо за оно што је стварно, што постоји, вели Ланге. Ову накнаду прибавља човеку, како у младости тако и у старости, инстинктивна потреба, и то увек тада, кад му живот са својим празнинама но да прилике за представо, осећаје, мисли и радњу, које су човочански могућо и чине саставни део оне целине, која со зове живот људски. Човок доживи у обичном животу сразмерно мало штошта, јер живи у веома малом кругу осећаја и радње; он нема прилике да све сам на себи осоти и иретури преко главо. И ту му празнину надокнађава уметност. Уметност је као и игра, допуна животу. Уметник је човек богатији осећајима, те с тога попуњава он својим уметничким радовима осећајо код других, којн их у тој мери немају. Прогаироње и удубљење дугаевног и толосног живота код људи, стварањом иредстава о посматрању, осоћају и снази, нрави је и крајни задатак уметности и вогатиие, чимо со, пород осталог, одржава и доторује род људски.

Овим со начином дају растумачити уметиички правци и моде. Уметник пружа народу и времену оно чега народ и времо у тај мах нема. У доба, када је грађанство пеког народа у добру и благостању, пзносе му песиици пред очи јад, невољу, беду и горку невољу пролетеријата. Тако је осамдесетих година постала немачка драматика јада (Е1еж18(1гата11к). Из вромена реално политике беже песници у доба бајки и у свет гааренога пустоловства; тако постаде у ХУШ веку пастирска појезија, бујност н уживањо у оном гато јо природно, у еноси дакле, када су појмови о ириродности бпли највшне испретурапи. Ова нам појава у исти мах казује и тумачи загато су све моде и правци ограпичони временом т. ј. загато трају само извосно време. Када јо мало час поменута празнина код публике попуњена односно потроба задовољена, онда је она т. ј. нублика сита те последњо моде, па тражи негато друго, негато ново. Према свему овоме умотпост има велики историјски позив, позив изједначавања, она одржава идеје и идеале п стара се да у људским инстинктима не паступи стагнација (застој). Но, као што рекосмо, не смемо сметати с ума да је овде увек у питању т. ј. увок со помишља на свесну самообману, изазвану привидност а никад на садржину. Ко би уметност посматрао с обзиром на њену садржину, дакло чулно, било то са гледигата политичког, етичког, еротпчког или религијозног, тај бн показао да нема ни појма о њоној супггини или му јо смер да јо ФалзиФИкујо. Ми не смемо ни јодном уметничком предмету пребацити оно, гато би било прекор за самог посматраоца. Ако неко уметничко дело од руко правог уметника утиче чулно на било ког човека, онда је посматралац т. ј. дотично лице неморално а не уметник. Најбоља одбраиа од оваково опасности јесте естотичио образовање. Ја сам со потрудио да изнесем погледе Лангеове, по могућству, гато ворније; чак сам со послужио, већим делом, самим његовим речма изнетим у оним двема опсежним свескама његове књиго. Далеко би нас одвело упугатати се у критику ових погледа на овомо месту; поред тога морало би се претпоставити да је читалац посво познат са Лангеовом књигом. Намера ми је била да изпесем, у овај мах, законо о теорији умотности, који ће нам освотлити и показати пут, којим је уметност последњих годипа прегала од натурализма ка романтици. (ЕидоГрк ТлАћаг: Оав (Јеикбоћо Огата с!ег Сге&егтаг!). Превео X. Б. Д.

ЈТксма што та не сткгоше (свршетак) 13. И јодан сам Будин олтар иоставила вигао камина, и ту седе на престолу сва она чудновата обличја, гато сте их ви постепено нацуњалн за моне код подмитљивих бонза, 4 ) у напугатеним храмовима и по напрагаепим антикварницама. Још пре но што сам вас у Пекипгу познала, имала сам страст да купим Вуде. Купила сам их много од продаваца, који су их, скривено у својим широким 4 ) светтеници.