Отаџбина

ОДГОВОР Г. ДУЧИЋУ

641

ства који ће аравом историку дати покритикован материјал. А што сам изабрао баш ову Форму белерисгичну ? Та ви би бар, као историк, могли знати да се давно преживео онај суви пергаментски стил, којим је некад писана историја. Ја сам хтео да наша ратна искуства прочита не само класа научника, него сваки Орбич ко.ји зна читати, јер само кад у целом народу сазри убеђеље какве су нам махне и погрешке биле узрок несреће у првом рату, само онда ће бити могуће онако извршити реорганизацију војске и њено ново наоружање, као што треба да буде. Да сам писао вашим стилом, можда би читали чланови ученог друштва, па и то бог зна да ли би сви прочитали. Најзад. за што сам уплео по коју шалу и досетку? Мој г. архимандрите, зар ви несте никад видели човека који неће да покаже како је несрећан, па се смеје и шали, а сузе му потоком лију низ образе ? Зар ви доиста не видите, или нећете да видите, да су оне успомене, у пркос њиховог литерарног облика, написане крвљу и сузама? Да сте с вашим отвореним писмом причекалгс док се наштампа цело моје дело „На граници" ја сам тврдо убеђен, да ви не би никад написали оно о пештанским чивугима и соФтама. Али наравно, ко ће чекати, кад сам се ја усудио казати да је Турцима пред Новом Вароши „од некуда" помоћ дошла! Таку грозну повреду величанства Дучићеве војне славе, ваља одмах казнити! 4. Ја нећу да улазим у анализу ваше Фразе да је у „боју" на Радојни „сргтско оружје тријумФално поштење задобило," јер би по логици, коју сам ја учио, морало изаћи да српско оружје пре тога боја, није имало тога „поштења." Али како ви можете мене кривити што нема пикаквог званичног телеграма о тој вашој славној по беди ? Зар сам ја писао званичне телеграме о биткама? Команда јаворске војске, која, као и друге наше главне команде у првом рату, није имала сувише сјајних успеха да јави, за цело не би пропустила да јави в о тријумФалној" победи на Радојни, да сте ви доиста разбили Мустај пашу с оноликом војском. Али команда је сигурно боље знала како је бидо у ствари, па није хтела да се брука вашим минхаузенијадама. 5. Збиља што се ви у вашем отвореном писму обраћате непрестано начелнику сраског санитета.1 Зар ви мислите да сам ја као тај начелник писао оне успомене ? Какве свезе има један мој приватан книжевни рад са мојим званичним положајем ? Ви знате врло добро да нема и не може бити никакве свезе између тога двога, али ви сигурно тиме хоћете да кажете како би боље било да ја мало више гледам мој санитст, него што сад чиним.... То је заиста пуно такта, нарочито од човека који је као члан скупштинског одотаџбпна IV, 16. 41