Отаџбина

II Е Р Т Е Г

43

вратити. вечерас, сад одмах — то му је говорило срце његово, и с тога иђаше све даље напред и све слободније, јер се све више осамљивишз. Али у један пут се трже, као да стаде нг гују, јер пзд једном вињагом угледа професора Недића с неком књигом и црвеном писаљком у руци. Нема куд назад, поздрави се с њиме, обриса зној с чела и прими понуду да и сам седне под вињагу. — Пазите само шта овај каше, рече проФесор, и поче читати некаку дугачку реченицу из књиге, коју држаше у руци. Јанко је чуо само с почетка једно «а1з» на крају (( "№огс1еп 181» и у среди двј пут «ћбћеге Ее§1опеп". Из учтивости изјава допадање и замоли да разгледа књигу. — Баш бих вас молио ако имате што за читање ! рече он Недићу, а уједно се обрадова идеји да ће каком пријатном лектиром моћи растерати чаму. — Драге воље, драге воље : рече проФесор ја имам овде ; Аћћапс11ип§еп ићег сће тос1егпе РоШк од Левенштајна, неколико Гетових ствари — знате и тај је био велики мислилац; па онда имам : ТЈећег с1ав ЛУезеп с1ег Оес1акеп1ееге, од Соненшајна, па онда, онда.,.. од Сауертајга.... — Молим вас што год од Гета! прекиде га Јанко. — Драге воље, молим хоћете ли да се вратимо, па да вам одмах дам ? Јанко пристаде, али се крадимице сваки час обрташе, све мислећи да ће га стићи њена кола. Он у својим мислима и не чу како му Недић целим путем декламоваше стихове из Фауста, и претресаше поредом ононеколико крњадака, што је прочитао из Гета. — Овде имам и Вертера — Патње младога Вертера — ако хоћете то! — Чатао сам некад, рече Јанко, али давно. Могу баш то узети.