Отаџбина

110 МОДИ УДАЈА

589

— А шта ће то бити драго дете моје ? упита отац нешто збуњен, јер њему не беху миле важне ствари, те с тога је узео да чита „Песме Лазе Костића". — Драги тата ја знам да ме л.убиш и да си чинио све могуће да увећаш моју срећу Г. 'Сарић је размишљао, кад је што учинио за увећање ичије среће, па не могав да се сети, одговори кратко. — Тако је, драго моје дете. — Добро дакле, мати хоће да ме уда за г. Крилића пнџенијера а ја би радије пошла за г Бројића, богатог парног млинара. На то је гђца Мима отворила славину од самовара и кад је ибр.,к био пун вреле воде, дошла и села с њиме г Сарпћу на крило. Том приликом пружала је Костићеве песме своме маломе псу, који их однесе под стб, и стаде завиривати дарнутим погледом. — Драго дете, мумлао је г. Сарић, док је гђца Мима плела његове седе кике у мале витице, намештала његов огрљак и л.убила га. — Драго дете, тЕОја се мати боље разуме у тим стварима, но нас обоје. — Али, драги тата, зар не разумеш, мати вели, она то чини за моје добро, а то је баш оно што није. Она вели (( душо моја, г. Крилић није богат и његова скромна родбина живи на селу ; али он је леп, јак и раден младић, који има велику будућност пред собом разуме се, ако је крај њега љубавна жена, да му обуздава млађане заблуде и да му помаже сносити бриге.» — Али ја драги тата, ја не бих да носим ничије бриге. — А за што не, моје дете? — Ох, како можвш да питаш тако ? Није ли зар пријатније бити жена Бројићева, који има кућу у граду, а летниковац на селу; који ће ми држати ложу у позорници п дати толико накита и нових хал>ина, ко.шко му заиштем ? То је близу памети, мој драги тата!