Отаџбина

ДВА ЦВАНЦИКА

17

звече два цванцика.... Та и он ми сам изгледа као какав цванцик!.... Разговарам се ето с њим, а једнако ми зуји у ушима: »дај, дај, дај ! с< Не знам ни шта сам говорио !.... Заинаћено.) Е не дам му, не дам, па макар шта било ! Где га год видим — бежаћу испред њега; побећи ћу из ове куће, из овог села, из ове капетаније; али му не дам ! (Долази Мара.) Мара (смешећн се): Бога ти, зар опет деша долазио ? Ки&а : Долазио.... (Одсечно.) .Теси чула, Маро, од сад чим га видиш — кажи: нисам код куће, па био ја ту не био !.... Мени је већ довде дошло ! (Превучр љутито руком нспод грла.) Мара : Вала, Кићо, што јест — јест; али не ваља му посао!.... Молим те, подај му, нек иам се један пут скине с врата. Ки/га : Е не дам — макар се потурчио ! 11е дам за инат ! Мара : Па видиш — ти терагл инат, он тера инат. Коме досађујете, него опет себи ?!.... А могло би, вала, бити и без тога. КиИа : Ја теби кажем да му не дам !.... Каква су то посла ! Гања ме као душман ! Већ сам га почео и мрзити !.... (Долази Кенда брижна и узнемирена.) III Кенда и иређашњи. Кенда : Зар није ту наша Сара?! КиКа и Мара (мало збуњено). Није ! Кенда (маше главом): Тешко мени, куд се девојка дела ! Кић а : Зар није код куће ? Кенд а : Јао, мој Кићо ! Код куће нам се већ не зна часни крст ! Све се разбегло куд које.... КиКа и Мара : Е ? ! Кенда '. Бога ми — јест ! Лепо нас заробише ти несретници, бог их убио ! КиАа (тешеКи је) : Та похватаће се зар, само ако село скочи сложно.... Кенда : Која вајда, ако буду паре сакрили.... мој Кићо ! Мара (тешећи је); Само да се они ухвате, -па ће већ казати и где су новци.... Кенда: Е бог вас разговорио ! Код куће ти, моја Маро, немам сад никака разговора.... Вилиман се разгоропадио — луд, са свим луд човек ! Хоће све живо да побије.... Отера Пеку, нападне Сару: »И ти си, вели, крива ! Шушкаш, вели, једнако с оним качкином ! Шта ја знам, шта ко мисли ! Какав му је госа, онаки је и он!....® Отаџг.ина XV 57. *2