Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 252

С .1 И В Н II Ц А

249

„Опростите, ако сам вам што непријатно казао«, рече јој клонуло. Ове речи изговорио је смерно и учтиво, али тако оштро и јасно. да за дуго није могла да му одговори. »Није лепо што тако говорите, и ја вас молим, ако сте добар човек, заборавите што сте ми рекли, као што ћу и ја заборавити«, једва му одговори она. „Никада нећу заборавити ни једну вашу реч. ни један покрет./ 1 „Доста, доста!" узвикну она узалуд се трудећи да лицу, на ко.је он жудно погледаше да строжији пзраз. Она дохвати руком хладну ограду, нопе се уз степенице н нагло ступи па предњи део вагона. Ну овде застаде, покушаваше да се освестп од тог догађаја. Не оиомин.аше се ни својих , а камо ли његових речи ; осећала је само да је тај разговор био страшап за обоје. 0 тога је она страховала толико исто колико се и срећна осећала. Пошто је неколико тренутака тако постојала , уђс у вагон п седе на своје место. Затегнуто стање, које ју 1е мало час толпко мучпло не понови се, него се само појачаваше п успело је толико д а се јс бојала да пс пукне опо што се у њој тако јако затегло. Није спавала целу ноћ али у томе устезању и сневању њсне уобраиље не беше ничега непријатног, ничега тужног, на против у њој се огледаше радост, свежина и узбуђење. (НАСТАВНЋЕ СБЈ Н -8—!!—• <3» •—<1—3СЛИВНИЦА XX Сабирање и сума. Пошто смо у претходних 19 одељака ове књиге проучили српско-бугарски рат до у најситније детаље. сада можемо направити рекапитулацију главних чињеница његових, а из ових можемо извести суму наших погрешака. које су уродиле срамотом Србије, која се зове Сливница. Да ли ће наш народ почети бар после овако скупо преплаћених искустава, да се њима користи, да из њих изведе поуку за свој даљи државни живот — то је његова ствар. Задатак је ове књиге само да му отвори очи