Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 253

250

С Л II В Н II Ц А

односно Сливнице, да му покаже голу истину — у колико сам је ја могао сазнати за ово годину дана, како непрекидно проучавам ту нашу оруку. Дакле шта је било'! Др. Ђ. Странски и његовп иријатељн у исТочној Румелији, сви одушевљени бугарски патриоти, радили су давно на томе. да се Румелија саједпни са кнежевином Вугарском у једну државу, н то радплп су озбиљно. У кнежевини беше то уједињење народно такође идеал коме се тежило, али њени минпстри. као и свп мкнистрп. виде са свога узвишеног положаја далеко даље. него патриоти доле. они су знали каквој би се опасности изложнла и сама кнежевина. ако би узела да предводи тако револуционаран покрет. С тога је Петко Каравелов. као први министар Бугарске истина трпео агитацију за уједињење обеју бугарских земаља. али је суревњиво чувао да се званична Бугарска ничпм не комиромнтује. Патриотима доле то није могло бити ираво. а најмање младоме частољупцу Стамбулову. који је осем патриотизма имао и свој мали лични рачун. да се помоћу агптације за народно уједињење. иопне п сам на министарску столицу. и он се ставио иа чело те патриотске струје у кнежевини. трудећи се да за њу прпдобије п кнеза. Гћжрет за ову идеју морао је на брзо постатп тако јак п у Бугарској и у Румелији, да га је Русија хтела да узме под своје моћно окриље. јер је она од њега могла да извуче две користи : а да васкроне своју Сан-СтеФанску творевину, коју је Биконсфилд у Берлину саранио на срамоту руских бајонета под Цариградом. да је васкрсне бар у колнко се тиче велике Бугарске: п б 1 да се том прпликом отресе једнога немачког принца у Бугарској. кога је она тако рећи измислила. коме је престо створила. коме је државу нанравила и о своме трошку свима потребама снабдела, а којп јој је непрестано уз нос ишао и сваку јој могућу пакост чинио. С тога је руски консул Сорокин овлашћен да нонуди Бугарској помоћ Русије за