Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 254

С .1 II В Н II Ц А

251

остварење њеног идеала. народног уједињења. под једним јединим условом: да збаци кнеза Батемберга и да на његово место избере брата Царице Руске кнеза Валдемара Данског. Сада је тек увидео Каравелов да се ни званична Бугарска не може внше уздржати од рада на што скоријем уједињењу северне са јужном Бугарском. Пред њнм су стајала два пута: да прими предлог консула Сорокина. или да покуша постићи циљ без помоћи Нусије, па чак и против њене воље. Ако би иристао на руски предлог. етвар би се лакше и сигурније извела, али тај предлог имађаше две велике мане : уједињена Бугарска постајаше на ново руска губернија са привидном автономијом, у њој би руски ђенерали жарили и палили као и пре. и сва борба за ослобођење Бугарске од сувише тешког руског туторства, која се водила 5—6 година успешно, јер се кнежевина најзад беше отресла руских ђенерала, цео ресултат те борбе био би уништен. Други пут беше много тежи и опаснији. али њиме се једино могло доћи до онога што се хтело. до уједињења и нарпдне независности Бугарске. после које би и политичка независност била само питање времена. Турска неће смети од Русије да квари дело народног уједињења, нити ће имати рачуна да гази V велики рат, због једног формалног питања, јер Румегија је и онако већ аутономна провинција — а Русија ма колико мрзела кнеза Батемберга, не може рушити оно. што је толиком својом крвљу и толиким мплијардама створила. Овако је резоновао бугарски иатриота Каравелов, тз први мпнистар морао је још додати, да он послушнијег и бољег кнеза за себе и за своје министровање не може ни пожелети но што је Батемберг. који се после толиких експеримената и са Русима, и са диктатуром. и са камарилом, и са консервативцима и са либералима најзад иредао на милост и немилост радикалима т. ј. Каравелову и његовим креатурама.