Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 255

252

С .1 Н В Н И Ц А

Ови су разлози одлучили Каравелова на други од она два пута. Он је одбио понуду Сорокинову, преухптрио је Стамбулова. придобио је сам кнеза Батемберга за идеју да се одмах изврши Пловдивски преврат. и ставио је на расположење Др. Гтранском и његовим друговима сву снагу м сва средства једне већ организоване државе за пзврпгење потребне револуције у Румелији. После овога ннје никакво чудо. што је та револуција извршена скоро без икакве крви. што је за неколико дана не само уклоњена влада Крестовић-паше, и што је кнез Александер проглашен за кнеза уједињене Бугарске. него је и кнез и цела војска кнежевине одмах уједињена са румелијском већ стајала код МустаФа -иаше. на граници турској спремна. да се бије са Турском. ако би ова покушала, да поврати зШиз сјпо ап1;е. Све је ово тако вешто и тако брзо извршено као некаква промена сценерије у позоришту — доир с1е Шеа(ге' Цео свет беше тако изненађен. да су чак и владаоци и њпхове владе у свима европским државама осем Русије. веровале у немогућност да Бугари сами такво што ураде. За нас је најгоре то. што је у првп мах и влада аустроугарске монархије и сама Порта веровала, да је Пловдивска буна дело руске владе, јер из тог неспоразумљења потекле су за нас две крупне стварн: Турска није ушла с војском у Румелију. а Аустроугарска се користила вековном суревњиво;нћу између Срба и Бугара и најновијим глупостима бугарске владе противу Србије, да ову утврди у њеној идеји о балканској равнотежи. у њеној инстинктивној жудњи да за то увећање Бугарске са читавнм милноном становника добије одговарајућу накнаду. Да је случајно наш Крал> остао у Глајхенбергу до оног тренутка када је цар руски одазвао из Бугарске све своје ОФицире, врло је вероватно да српско-бугарског рата 1885-те не би ни било, ако ни за што друго, а оно за то, што Србији нико не би козајмио пара за ратовање.