Отаџбина

књижевни ПРЕГЛЕД

друга [раматика која би ову исгила. Алп у објашњавању пог;танка облика и гласовима она већ данас нема тако велике цене. Говорећи с једним признатим славистом нешто о филолошким руским радовима у опште, рече ми, како они обично по један деценијум изостају јссм неколико изузетка), и за доказ наведе ми то што онн тек сад преводе Миклошићеву граматику, која је „пп §ап/еп ипс! §говзеп \ега11еГ." Други један још признатији филолог рекао је, да кад ба сад Микл. писао своју граматику он је веК не би онаку паиисао С ем тога, према напретку индојевропске граматине, и Микл. је многе своје пазоре пзменио, док је код других својих тумачењл осгао при свом старом мишљењу, аш је ту остао сам Ако се ко у таким стварима хоке на њега да позове, не треба да прећути ни мишљење других. (ако знај. Ове кратке напомене, биће мислим, и довољне, да се впди како с нажњом ваља читати Мик .10шића, и позивајући се на њега како наља знати последње мишљење његово, и како ономе, који хоће да се рачуна да је човек од лосла, није довољно да само за МиклошиКа зна. Кад сам узео ово да пишем, мислио сам, да проговорим о свима радовнма г. Живановића; али сам носле видео да би то заузело много простора у овоме листу, а и мени одузело толико времена ко.шко сва та сгвар и не вреди , па сам се ограничио на његову књигу „0 срском језику«. Пишући пак увидео сам, да би и то било много: за то се ограничам еамо на »Бранич српског Језика 4 што је у тој књизи. Али нисам дошао ни до трећине. а мо,|е су белешке толико нарасле , да би, ако бих тако продужио, изнео реФерат више него дело. Кад бих о свему хтео говоритл, морао бих написати нов „Бранич - словенске Филологије". За то сам узео из његова »Вранича" онако с реда неколико тачака, и о њима ћу говорити. Ово ће бити довољно, да се као у огледалу впди сва спрема г. Ж. за овакав посао. Али само молим да ннко не мисли да је овде све казано што се има замерити. А може битн биће прилике да се на ово још јодном вратим. па ће се видети истина мојих речи. -XКад се одбију понављања, биће у „ Браничу« г. Живановића око 100 тачака, више од две трећине целе књиге 180 страница од ~'>0), у којима се додируЈу разне питања из језика. Нисам бројао, али биће да се '/з тиче неког г. *. чисто би човек рекао, да га 1о то намамило да и о другоме пише. Ту се говори и о таквим погрешкама, које можда нико више не би учинио сем г. : (н. пр. 13,