Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕ4

27 3

тумачењу атрибут или на послетку и предикат, а у ганкоирељ& танло не сме се као атрибут узети, него као додатак прироку. У танко ирести додатак је танко прироку арести и од танко ирести, долази танкоиреља. Дакле по моме мишљењу детерминативних комиозита \<мп две «р сте. Запамтп примере за прву врсту: белограб, црнограб, Миловук. . аустосват Ево иримера за другу врсту: брзолов, брзоилет, брзорек...." Кад сам ово прочитао пале су ми на пимет ове рсчи пишчеве које ; 10че једном што се плеће у Филологију а тога посла не разлме: »Чудно је. да код нас још онај ветар душе, који је за времена Јована Ха;;ића духао, где је сваки Србин већ са мајчпним млеком носнсао сву мудрост Филолошку. Ја бих рекао , да је време већ и код нас ту, да се сваки држи својега посла." Г. Ж. истина мисли да се држи својега посла, али кад он не само каже, него и напише, па још и подвуче : »Детерминитивна су композита, у којима је прва реч. која је уираво основа с наставком о®.... м ту не видим да се он држи својега посла. а заиста је време да то увиди, јер ко зна шта ће он још нагшсати ако овако остане. Оп п не слутп колику је погрешку направио тумачећи оно о Да човек рече да о томе ниЈе читао, — јесте; али каква му је корист , кад није разумео оно што је читао. На првој страницп пре тога (стр. 71 1 цитира Миклошића: Баз егз1;е §Иес1 а&М т зетег 1ћетаИзсћеп (оггп, па опет вели да је о неки особити наставак на основу! Између човека који се рачуна у знаоце језика, а овако што каже, и г. Св. Мл. Сајића који вели да је голковати постало од толико и колико. 1не вишм велике разлике. Што вели да „у танко иреља допуњује танко реч преља. Тако * и се од прилике морало тумачити по Миклошићу", ту или није хтео да прочита шта Миклошић вели. или намерно прећуткује, да би се видело е је и он нешто изнашао. Миклошнћ је истина рекао да „с1аз ћез1Јттепс1е (1ет га ћезУттепс^еп Уогап§ећ(; а , али је одмах додао да има изузетака, и баш код те речи додаје : „(Јаз с1аз уегћит ћезиттепЛе а 1у. \ув1сћ1 ћзјт зићз1; Лет ас1ј. луетт аисћ пјсћ!; .^езааЧ луегс1еп капп 1апка рге1ја. а Миклошић није пр.чвила о постајању ових коипозпта детаљно ра^ложио, јер је скоро то немогуће. Ова два мравила г. Ж. ја с.чм читао и свакојако се дочијао да по њима објасним све компознте, алп не могох. Он прво поставља правила да друга реч мора иматн самостални наставак. и да не модас бити п проста самосталпа реч. а оамах за тим додаје да може друга реч бити и самостална , а.ш онда не саставља црва реч своје значење са другом А шта јо смтногорица ? зар то не значи ситна гора. и зар ту није елетављепо ОТАЏБИНД КЊ. XXII СВ. 1*6 1 **