Отаџбина

КЊИЖЕВН11 ПРЕГЛЕД

могла прећи из четврте врсте у прву, ко.је су речн по об.шку и иначе једнаке, па добити у ^еп. наставак те врсте а: ао ноИ а. 3 Г. Ж, вели: „Сви глаголи друге врсте, који имају пред ну г, к, з, с, праве аорист без ну, н. пр. избегнути — избегох ; за брекнути — за брекох, огрезнути — огрезох, кисну! и — кисох. Овако стоји у Даничнћевим „Об.шцима", а.ш кад дође х пред ну , за таки случај нема у њима пишта, јер Даничић није нашао потврде у јсзику. Ја сам нашао потврду и за овај случај у једнога писца, црногорца Ф. Шиадијера.... изОахоше. Из овога примера видн се да и глаголи, који имају х пред ну, праве аорист без ну, као да иду у прву врсту." Овде је г. Ж. склопио једно ново правило за српски језик, а што се позива на Даннчића неверно је. Тако што Даничић не би могао пикад казати. У његовим облицима стоји: „и ти су им облици (огрезох итд). обичнији с основом тако окрњеном него с цијелом." Дакле ти глаголи могу одбацити ну, али не морају, а то је велнка разлика! Како ли ђаци г. Ј-К. знају српски језик, ако им он овако н предаје као што пише? Ако би овај провинцијалдаам издахоше примили, и усвојили правило г. Ж: „од издахнути гласи , дакле, аорист издахох", како би онда било 2. и 3 .1. ј. ? — Издаше , издаше! А ко још овако говори ?'.... 4. Дивковићевим „ОћНсЈта 1н-уа{вко^а јехјка« посветио је г. Ж. 18 тачака, 77— 94, од којих су три његове рођене добре (72. 81, 84), пет су из Дан. или Новак. „Облика" или из Мик .1. или Новак. Синтаксе 183, 87, 88, 92, 93), али он то нигде није рекао, него његовски: „ја мислим", (( ја бих рекао", итд., у три тражи да се т средњој школи објашњава граматика као на университету (разуме се и ту ио Микл., 77, 85, 86' а остало ево како је : Дивковић је с!а1:. и 1ос. мене, тебе себе проту.мачио по Даничићу. али г. Ж. мисли „да ни Даничић није добро протумачио ог.у ствар«, јер би то »тумачење могло бити добро само за источни говор , а .1п за јужни не може бити , јер по овоме говору ваљало би мење тебје ", и мисли да се овде с1а1. изједначио са асс. Удаливши се намерно од Дан. п овде је, као увек, пропао. Да је загледо у Дан. »Истр. облика", нашао би. да има и је поред е и и. Ако би и примили ову његову мнсао . како би објаснили оно е у с!а(;. и 1ос. зјј . именпца жен. рода с наставком (то је гакође могао наћи у Даи. Ист. Об.шка) , што се налази по споменпцима писаним не само по источним него и по јужним крајевима. Г. Ж. и овим је потврдио да пема појма о гласовним закопима. Парочито у доцнијем излагању ппдеће се да он мисли, да су гласовни закони један пут постали п