Отаџбина

КЊИЖЕВШ1 ПРЕГ.1ЕД

да се више никад не промењују, и све остало, што доцније бива да бива само по аналогији. 5. У слагању именица уз бројеве два итд. Дивк. је казао да су се им. ср. рода повеле за онима мушког, а г. Ж. вели: »Ја мнслим, да се имснице средњег рода нису повеле за именицама мушког рода, јер у два иилета. није пилета дуал него плурал.« Ово реме и написа човек, чиј глас у јешчним питањима код нас важи, човек ко.ји пише „Браиич" српског језика! Кад је у два ии.\ета плурал, онд.ч сигурно мора бити плурали у два села. итд., па како тога падежа нема у досад познатим граматикама српскнм , то ће бити неки осми аадсж. и то је сопствепи проналатк г. Ж., коме би личило дати надимак »осмоиадежни." На завршетку тога чланка вели: »Мепи је познат дуал сам > у једне именице средњег рода, а то је сто: н. пр. двје сти. С1 Нијс то само г. Ж-у познато, већ свакоме. ко је год прочитао Даничнћеве „Облике.ч Објашњење Дивков. је врло добро, само бих ја из школ. књиго за ниже разреде то правило упростио овако: Уз бројеве два. оба, обадва, три и четири долазе именице м. и ср. рода у 2 пад. једн. I имен. ж. рода у 1 пад. множине. И то је за децу доста. 6. Још један пример необично маленог знања а велнке напуНености дао нам је г. Ж. у т. 78. Тиче се постајања времгна код глагола 2 разд. V врсте. Ја не ћу овде говорити како остали научењаци то тумаче, јер је то и Миклошићу боље познато. али он то не прима . него ћу ићи за њим, па ћемо после видети како га г. Ж з исправља. <с Миклошић вели : Етго1пе уегћч ипс1 »апге уегђа1с1а88еп пећшеп уог а11ет ејп зиШх г ип<1 с1апп ега* <1аз киСПх е ап: е« ат<1 (Иезк сће уегћа лу1е рћва, ргвГе.... рше аич ргзје.... Бзг ап^1с111... пасћ \уе1сћег ^етппсћ <1ет ј ете ап<1еге СипсМоп ги^азсћпсћеп №Јг<1 а1$ сИе с1еп НШии аиГгићећеп, к тм шћ П1сћ1 ће1рГНсћ1;еп. ® Овде М. Н1|шта више не вели, то треба добро уи чмгити . јер ће нам после требати. Дивковић је то овако рекао: „и се претвара у ј у садашн.ем времену.... вики-ем, викј-ем, вичеч « итд. Дакле тачно п> Миклошићу, али г. Ж. узвпкује: У1 И ово није истина (чујте, чујте!) да се и претвара у ј у овим примерима. Да ово није пстина, покалује нам стари словенски језик и развитак облпка у томе језику. Тако у старом словенском језику долазе облици као што су ири(сииљ отнеммл, постав1>1снЂ, оуловшн'6. Ови су облици посталн од ч.рикмшњ. отнемии, иоставик ч, ш/лозиино. по што је « осла било \ о па доцнлје јс ћ отпа.10, те се онда дошло по закону асимиланије до облика , као што су: пригемлјљ.« II ово је он исписао 'нз -Микл (I 228 — 230) само ћути : али Микл. то вели код оних глаголч