Отаџбина

КЊИЖЕВНИ [1РЕГЛЕД

па и. б, в, м. (коупи -ј -е -НЂ, коупв-ј-е-ш., коупјент.) али код глаголд аисати (па и викати итд.) ништа о томе не вели, а г. Ж је то све слставио, и вели: »Тако исто и вичем постало је од викие-м по што је ј уметнуто између два вокала ради зева, дакле викијем, после је и ослабило у г : внкгјем, па је онда тек испало г>: викјем = вичем....« Г. Ж. је већи католик и од папе. Овако што М. није пикад тврдио. Па и оно прво тумачење М-во (коупјент.) сумњиво је. Лескин има право кад каже за аоставш>, земгш итд. „Паи г> 1',а1 т с11еает ГаНе кете 1аи1)!сће, уосаНвсће Ве(1еи(;ип§-, лопс1ето 181; I т ог1ћо ^гарћ18сће8 МН1;е1 хи ћс гасћпеп, с1а88 г. В. ставш, ги 1евеп ^еј а1« а1аг-ј а> <1. ћ. сће егк1:е 8Пће §ге8сћ1о88еп, сПе 7л\'епе ип1; ј аи1ап(;е1к1, \лаћгепс! став ж а1881а-у'ж 7. и 1а8еп \\аге. Б1е 8сћгеШип§- ириставикни Јиг ириставшни... 1е1; т»оћ1 ет Гећ1ег, Усгап1а8б1; сЈигсћ с1еп вопк И јгсп Л\"есћ8е1 уоп к ипс! и уог ј. < с Кад овако стоји ствар, требао је цитирати оба мишљења, па ко шта хоће нек бира, а не узвикнути „ннје истпна." Лескинова граматика му је добро позиата, та он је о њо.ј написао и један реФерат у „Јавору.« Али ко прочита тај реФерат и оне његове паралеле с Микл. видеће, да он ту грам. ништа није разумео, јер је она написана на такој основи о којој он ни појма нема. Ну то њему ништа нијс сметало, да је похвали и препоручи као добру. 7. Требало би ми 3 — 4 странице кад бих хтео да изложим потанко шта је г. Ж, натрпао о прилогу времена прошлог у т. 91 м 97, јер бих морао цитирати шта вели Даничић, птта Миклошић а шта он. Ко се интересује нека сам то види. Само ћу овде рећи то, да он Даничића илн заиста није разумео или нпје хтео да разуме о овоме е, и да је пошао аа Микл. ма да то нигде не каже. Али Микл. са својим тумачењем стоји сам; а онако како је Дан. тумачио тумаче не само они пре Дан. него и сад и Јагић и Лескин, и Шмит и др. За оно а пред е (плет-а-в) вели да се не може „никако слагатп« са Дан. да је уметнуто између више сј гласника, него вели постали су по аналогији облика: делавши писавши бравши и никако друкчије.« Ово јс више него смешно. А за шпо да пе постану но аналогпји носивши, говоривши итд. падагласе: плетивши итд., нлп по аналогији видевши, умевшп итд. па да гласе плетевши итд. Глаголпма с основом на сугласно плет- морало је е доћи по аналогији онпх на еамогласно (ноеи-). и буду1>и да су два сугласна на крају уметнуто је а могав |Дан. 374), које се задржало и кад је сложен паставак : донесавши (Дан. 383). Што ее г. Ж. „никако" не слаже с овим Даничићевим тумачењем, то је његова лична и пргаатна ствар; али је ово ТЈмачење још непрестано у снази, а и остаће, јер је много погодниЈе него његова аналогија од делавши итд.