Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ГРЕГ.1ЕД

307

брига, а кад год би га упитала, увек некако околиши одговорима и изговара се час на ово, час на оно. Она слути, да ће у том бити умешан онај Радован, кога јако мрзи, па кад је смотрила, да је он опет дошао с оним осталим, прикраде се и прислушкивала ,је цео рачговор. Овим бедним људима мало је њихове муке, него не могу никад да се проразговоре о својим стварима на само. У првом акту прислушкује их Сима касапин, у другом Марија. Не замерајући много за ту процедуру, јер је то такође једна конвенција још од старина, него замерајући за њено понављање, тим пре гнто први пут савршено није била потребна, — прелазим преко тога на призор између Марије и Милана што долази одмах за тчм, и који је леп; зби/ћа леп, ма да Марију предетавља г-ђа Гргурова. Кад је Милан видео, да она зна све, не остаде му нмшта друго, до да јој умањи бригу и бојазан. Оно што су мало пре наводили њему као разлоге, а он одбијао и сумњао у то, наводи он сад њој. Лко сте пазили, могли сте увек опазитн. да овако исто бива у животу, отуда је то лепо, отуда у томе поезије. Али разлози слабо теш§ Марију , као и њега мало пре, и она га кроз плач моли, да препише на њу имање. Он плане: »зар он велики трговац па да се срамоти, да ради на женино име! У осталом — додаје — ти и деца сте осигурани, нека мени буде ма шта, ти имаш интабулацију од 300 дуката на првом месту иа кући, и ту оуму морају ти исплатити, ако кућа дође баш на добош." Е виднте све то : интабулација, пренос имања, 300 дуката су већ по себи лепи, све је то врло лепо, тако лено , да ме малчице подсећа на један чласичан узор , који је врло интересантан н вреди да се зна. За време Шексгшра било је пуно драмских песника у Енглеекој. Међу њима и двојица, што су заједно радили, Бомон 11 Флечер. Од њих пма неколико драма, а пример, који наводим , налази се у првој сцени петога акта њихове Тке Мл1с1'в Тгаде&ц. Евадна хоКе да се освети краљу, што ју је прво узео био за метресу, па носле удао за неког вшеза, кога она мрзн и презире. Она се ноћу увуче у краљеву спаваћу собу и веже му руке. Краљ се тргне из сна и пита је зачуђен: шта јој је то сад иало на ум? „ Нречекајте, гоеподару, пречекајте. Ви сте у ватри . и ја сам вам донела медицину, да утишате крв у вашим краљевским венама. Ви м рате умрети." Краљ. Умретп ! Евадна. Да, ви ће те умрети, Лезите мирно. Само онда, кад вас ђаво, ваше сладострашће , остави, само онда покајаћете овај мач , и повратићете част , коју сте ми укра.ш, краљу , моје добро име, за које једино ваша смрт може дати свету одговора. — Не •20*