Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

богу, једва се нађе неко, да обиђе шаблон, који нам је већ пио на врх главе изишао ! Мени је криво, што ја овако радосно одахнутн нисам могао лично због мене, а што је тиме Лажна исарава изгуоила не тиче ме се ништа. О том нека води бригу ч»ен писац. Ја ћу само о овом још ово да кажем. Стара је истина, коју Гете није морао потврђивати у својим разговорима с Екерманом, али која се његовим потврђивањем пење на ступањ естетичке аксиоме, да у основи нема нредмета, који не би имао своје поезије и поета треба да је уме наћи. То је учинио онај мој париски песник. Он је нашап у сцени, где толики други нису нашли ништа осим старог, нов елемент н тиме пдаожло испит за поету. Тема може бити стара, а дело ново и самостално, јер је обрада главно. На нзвесну тему разни пе; ници разно гледају; у души једиога најјаче сс реФлектује једна страна, у души другога друга, и оба погледа, и оба дела могу бити правилна и лепа. 0 Ифигенији писао је трагеднју Еурипид, а писао и Гете. Па чнтав онај ред јадника почевши од Хамлета, преко Вертера до Нежданова Тургеневљева, сви су они у основу блиски рођаци. Или узмите ону наивну колико просту тему у Ргегге Ае Гоисће. .Да нису Спигл и сви остали задахнути душом творца свог, као што је бог задахнуо дахом својим првог човека, да нема тога диризма у портретима — а то је оно што им даје живот — прекрасна комедија Емила Ожија могла би на миру од људи под прашином у ~запсћку лежати. Наш Г. Ђурђевић чак није улио коју кап живота ни онда, кад је то морао учинити, а без икаква повода и претензија на умеТничку заслугу. Ма да на суду влада ред, п ма да се ту говори само кад председник допусти, опет се врло често дешава, да се та наредба обиђе, па се странке разговарају, не бирајући, разуме се, изразе, међу собом, као на улици. Тога има и у Аажној исарави, али таки разговори у њој нису кратки, еруптивни, више добацаји неколико речи. већ су то праве тираде којима председник са свим мирно и спокојно чека крај, па да примети озбиљан и достојанствен : како се пнртије опомињу, да се држе реда. Е видите, драги мој Г. ЂурЈ^евићу, то није ништа, и кад се ово дода оном малопређашњем, нзлази да вам је трећи акт и врло глуп и врло баналан. Иза мене била је нека баба, што је, чини ми се, на свакој представи, и ту бабу чуо сам где једнако уздише, готова да плаче, кад је Г. Јовановић мислећи да игра јамачно ГроФа Монте Хриота а не Милана, узео њему тако драгу мученичку позитуру и трагичан патос, па стао са свима могућним модулацијама гласа декламовати проклетство на лажне сведоке. Вабн се тој допада и та сцена и игра 1". Јовановића, али сте ви онда вашу драму писали за ту бабу, и