Отаџбина

УСПОМЕНЕ СА СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА

3

чина, а нека облачак наиђе под сунце, или нека се повије прамен магле, све се то измијени... По овој збрци мојих ријечи, може се судити каква је збрка у мојој памети настала, по што се први пут из близа нагледах језера и његове околине; али се сјетих писма Журе Вукашина Видосави, љуби Момчиловој: »А какав је Скадар на Бојани ! »Кад погледаш брду изнад града, »Све порасле смокве и маслине »И још они грозни виноградп : „Кад погледаш стрмо испод града, »Ал 1 узрасла шеница бјелица, »А око ње зелена ливада, „Кроз њу тече зелена Бојана.... По овоме краљеву опису, као да у оно доба није било језера. Али бог зна у коме је крају ова пјесма спјевана. Језеро је одиста било, само много мање. Данас му је највећа дужина од Градине до Скадра, око 50 километара; ширина највећа, према отоку Морачнику, око 14 кил.; средња дубљина преко 6 метара. а толика и висина над морем. Његови су затони: хумско и горње блато ; прво је дуго до 12, широко 1—'I кил.; друго има у дуљину 3, у ширину 1 кил. Овдје ми је с руке споменути да «по Црној Гори и по свим околинама њеним блато значи језеро» (Вук, пословице ХГУ1). К томе треба додатп да по Ц. Г. кад се рече блато, а не дода које по имену (на пр. блато Зогај), тада се разумије само скадарско, И у старим споменицима тако се зове. «Д1ш, блата да си дрвже. У зб Лимб до блата« (Гласник, 56). Како је трајало лијепо вријеме, пењах се готово сваког дана уз границу, ■— иочешће у друштву "једног туђинца, с којим ми наслада бијаше разговарати се о природним љепотама тога краја и догађајима, којима он бјеше поприште, од давнијех времена па до скорашњег присвојења Лесендре и Врањине. „Тјешите се", рече ми једном. «Догађаји се ето и овдје ионављају обрнутијем редом,