Отаџбина

4

УСПОМЕНЕ СА. СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА

јер као што су њекад Турци потиснули Црнојевиће од Скадра ка Жабљаку, одатле иа Соко, са Сокола на Цетиње, тако сад, Црнојевића иријемци, сузбијају Турке и Арбанасе. Прилика је да ће јужни Срби опколити воду — данас је двије трећине језера црногорско — а, може бити, да ће, као њекад, на сав мах надгорњати....» Два три дана пред Митров дан -— сјећам се, бијаше недјеља — освану ведрина као и до тада, те ја пораније на видик, гдје се право не одморих, кад али дуну западњак и небо се натушти у тињи час. Једва умакох силном пљуску. Пред иодне се разгали, но над Ловћеном се моташе црн котур. Њеки мој сусјед довикну ми с прозора: — А ну, видиш ли, господине, оно црно поврх планине ?■ Онђенак се сад купе прекоморски здухачи, те ће ни јаде задат , докле наши не стигну, али су и наши одиста кренули, божа ти вјера! Не потраја много, онет се наду вјетруштина , пак утоли, али удари киша. па крупан град . и све тако на измјену до мрака. По ноћи стигоше «они наши», те се ухватише у коштац. Боже ! што се радило ! Час се рваху по пољу, ваљајући дрвље и камење , час се узвисе, те озго слушасмо страховнти тутањ. Сутрадан не освану листића на древади, а. теле — иле, дошуња се „тетка Анђелија. в —Другим ријечима : сјевер надв/.ада југовину, а по што сјевер ујења, замете снијег. Снијег до кољена , првога дана! Збогом шетње и лијепо језеро ! Пека ђаво носи здухаче и њихове и наше! 1 ) По тада из куће само за невољу, него сједи уз ватру самосам, — ређе отиди гдје је скуп, да се грајом забашури чама, или да се уз гуслареву пјесму винем на бусије и мегдане, на отмице и четовања.... Тако се изнизало деведесет кратких дана и деведесет дугих ноћи, докле почеше вељачке кише. Студен за-

Ко би желио потање дознати што о овом црног. вјеровању, може читати красну радњу А. П. Ровинскога : Поглед Црногорца. на свијет.