Отаџбина

6

УСПОМЕНЕ СА СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА

прво село Добрско, у дубокој долини испод пута, те на мјестима да бациш камен, пануо би на кров какве куће. То је било дно језерско, кажу учењади, као што су данас многа села по Швајцарској. Послије њега долази Цеклин, село жупно и богато, постојбина браства Ђурашковића , те од старине властеоске куће у Црној Гори. Над њим је друго село Љуботињ, гнијездо јуначко. Како се спушта цеста к Ријеци, мимоилазе се засеоци Оћевићи и Јанковићи , које ми напомињаху њека приморска мјеста у средњој Далмацији. Након два сата стигох у варош. Биће ваљда педесет кућа, збијених по диу гола брда, а петнаест, двадесет корака од њих, тече ријека — широка је, од 100 крока до 1. кил — а иза ње испело се брдо Обод , на коме бијаше њекад двор Црнојевића и прва српска штампарија. Много ријеких кућа имају тријемове и дрвене степенице с поља. Дућани су а 1а турка, ниске избе са великим ћепенцима, гдје се продаје у један мах све што је на продају, што треба и за јело, и за ношњу, и за грађу, и т. д. Народ загушио једину улицу, те се једва протурах до обале, гдје се скркле лађе, свакојака облика и величине, — њеке са ванредно дугим кљуновима — већином крцате. Ту је жито. вуна, суха риба, стока, цјепанице дрва за огрјев, вина у мјеховима, сирове грађе, поврћа. Одатле свратих у крчму, да се заложим и да пропитам за које што. Дознадох што од куда долази на пазар. Из Љешанске нахије: прасад и дуван кусац. Из Подгорице бољи дуван и гвожђарија. Из Зете : жито и воће. Из Крајине: вино, поврће, сир. Из црмничке нахије: прекрасно вино. Из Куча: вуна и сукно. Из катунске : понајвише рогата марва. Врзах се по пазару, док ми се глава није збунила. Лађе се отискују од обале, већином без трговине , али гдјекоје пуне народа, По сату, подне превалило. Гледнем над брда, небо ведро. Хоћу ли, не ћу ли навести се,