Ошишани јеж
ČUDO PRIRODE
Napisao:
MIHAILO STANKOVIĆ
pet po"rešna adrc’al mrmljao je sebi u njedra Ceda Kosić, i s naprezaujem veslao uz ■ vodno, sav prozebao i Ijut. Eto, badava je gurao čak do šlepova na pristaništu. Kleo se onak Relja: što tu ima ribe, tušta i tma! Samo spustiš čerenac i odmah se koprcaju, sve ovolike... A nigdje tih ovolikih riba. Ruke promrzoše, a jedva se poneko riblje pikavče prevari napabirčio je taman koliko za dobar mamac, ništa više. Tako ti je i na poslu. ~Trkni-der. Cedo, u Voće i povrće, na Terazijama." A na Terazljama hi pomena od Voća i povrća, pogrešna adresa, nego tjeraj dalje, u Fere od Rige, to jest u Rige od Fere. Vele naravno: jeste, tu je ranije bilo! Pa i Relja će reći za ribu: prije đva dana prosto vrvilo, zdravlja mll e, baš se ti Cedo, baksuz! Ama, samo neka on lovi ribu, laže taj čim otvori škrge! zaključuje Ceda jetko. Ali da sam baksuz, to jeste! Pošto je preveslao bivši ..Sangaj" i približavao se ~bazi“, čamnc mu se skoro nasukao, neočekivano. Ceda zari veslo i izbekelji se od iznenađenja: čudno neko dno, odronjava se... Da je kamenje, nije kamenje nije tako teško; da je promrzli krompir, ni to nije nije tako lako. Koji li je đavo? Ama, da nije?.. Cć! Otkuda to u Dunavu?! Odmah je podvmuo rukav, zagnjurlo ruku izn%d lakta i ščepao jedan grumen. Oho-ho! obradovao se Ceda, kao da je soma ulovio. I đalje je zavlačio ruku i vadio komađe. Da i ja razbijem baksuzluk... Kad mu je torba bila puna. pohitao ie kućl. Njegova Savka dočekala ga sa starinskora supružanskom nevjericom: Ništa, je li? Bolje bi bilo da potražiš negdje ugalj, nego što se mlatiš s alasima! Sva drva pogorjesmo... Ceđa spusti torbu, pa iznese pobjedonosno, ne šarana, nego komađ vlažnog ali prvoklasnog mrkog uglja. Savka je grudvu mrko odmjerila i s mrštGnjem saslušala priču o obezbijeđenom ogrevu. Jest, ali da ne ođgovaraš? vrtjela je glavom. (Ona je, uopšte, uvijek vrtjela glavom, u ovom ill onom smislu), Sto da ođgovaram? To ti je kao da odeš po džak pijeska ili saku vode. A zar nama mnogo treba? jedno džakče s vremena na vrijeme. Koliko da preguramo zimu. A da kažeš da je nepošteno, nepošteno nlje. Sto nosi mutnl Dunav, ne potpada pod evidenclju to je narodna svojina... Ja hoću da platim, evo, ali gdje je ugalj? Svaki drugi dan Ceda je, sa strašću pecaroša, išao u ugljolov. Napravio je čak i ugljolovku: poveliku konzervu prikuco za motku, a izvještio se da njome bageriše. Prigura obali kolica i samo natovari. A što taj ugalj plamti kao bukovina! (Ko će ga znati, valjđa se mrki ugalj i pravi od bukovine...) Ali Savka nije prestajala da vrti glavom, i to u negativnom smislu. Jedne večeri. baš kad je završio posab, prlmljetl Ceđa kako dolazi neko s obale, i pravo njemu u susret. „Spravu" je spustio u čamac, ali je džak bio do vrška pun. Sta vi to, đruže, radite? upltaće Covjek u cmom kačketu. Ja, eto, ništa... izusti Ceda vođeno. Vraćam se s pecanja... Kako ste vi? He, he, pun đak smuđeva! A da vi slučajno ne pecate ugalj? „I on zna za rudnik!“ pomlsli Ceda i ođgovorl. Pa šta je s tim? Kako: šta je? Sto ne odete na neko drugo stovarište; preskočile tarabu, pa trpaj u džak... Da izvinete, ne preskačem ja tarabe.~ Vidim da ste nanjušili majdan, ne pall da se pravite važni. Je 1‘ da dobro grije? A-ha! Znači, nije vam prvi put! Grijete se! Odgovaraćete vi, bratac, za krađlcu. Kakvu krađicu? branio se Ceda bezazleno. Ako sam načeprkao mal-
klce, to je od prirode, to je, da kažeš, narodno... —• Nlje ovo narodno, presječe onaj na kopnu ovo je državno! Pa Slo je drzavno, to je i narodno. Ovo je državno stovarište. Ama, kakvo stovarište! Zar na dnu vode? Nije to, da kažeš, kudjelja... Dok je pritjerivao čamac Ceda je navodio šta je jesenas pričao omladinac s Pruge: razgmu veli, pijesak na rijeci Bosni, biće kod Zenice, a ono ispod pijeska ugalj, pravi pravcati, kao na beogradskom stovarištu. I narod se slobodno snabdijeva niko ne brani. To je, da kažeš, čuđo prirode. A čudna mi čuda ako je i čudol Pomenu Ceda 1 svog burazera ođ strica: zakopao malo dublje, a ono ruđnik. I od poljoprivrednika odmah, takoreći, industrijalac u ~ono doba“. A kad može Bosna, što ne bi i Dunav? Ovdje su bili RimIjani i svako drugo čudo, pa... Razumijese, to će na kraju pripasti državi, postaće, da kažeš, državno stovarište, ali prvo treba da dođu inžinjeri da utvrde, pa komisije da proglase... A šta ćete, kad mi je žena zebljičava.., završio je besjedu. Onaj mu je pomogao da istovari džak i samo je odbrusio: Drugom vi to!.. Kaki Rimljani, kakl bakračl! Vidim želite da vam izađe slika u novinama što ste pronašli rudnik na Dorćolu. Ne želim odgovori Ceda s iskrenom skromnošću. Ali baš bi trebalo da se ovdje postavi jedan bager, da snabdijeva narod... Ako vas interesuje, mogli bi da pogledate šta smo več izbagerisali. Zdrage volje! dočcka Ceda 1 pođe za čovjekom koji ga je upoznavao sa nalazištima dorćolskog basena. Na bedemu je bila povelika gomila uglja. Ceda se saže, uze jedan komad, opipa ga i zagleda. Eto, i koks raste u Dunavu, vatamo ga na udicu, a rnožc i mrežom... likovao
je zastupnik državnih interesa pod vodom i na kopnu. Je 1‘ vam sađ jasno da je ovo već proglašeno za stovarište uglja? Cedi pade koks Iz ruku i zveknu. Ne kažem ja ništa za ovo na bedemu, ali ono u vodi... Još bi neka ribarska zadruga mogla proglaslti da sve ribe u Dunavu 1 Savi pripađaju njenom stovarištu... Dobro, je l' vi pecate? Pecam. A za pecanje imate dozvolu? Dabome da ifnam. A imate li dozvolu da pecate mrki ugalj, a? Nisam čuo da se i takve dozvoie izdaju. Onda ste bez dozvole pecali ugalj na državnom stovarištu. Cedi prekipi; E, lud vas pop krsllo, zar se državni ugalj istovaruje u Dunav? Nije u Dunav, nego pored Dunava. Izvinite, ja nisam dirao što je pored Dunava. Eno, sav je džak mokar... Eh, ne znate, bajagi, da se Dunav izlio... Ceda upade u riječ; Kažite vi meni: zašto nema uglja u Beogradu? Pa zbog niskog vodostaja. Eto, nizak vodostaj, a kod vas poplava. Pecam ja ovuda svake godine i znam šta znači kad se Dunav izlije. Nije on čestito ni napunio korito, a vi: izlio se... E, ko će da mu uvati dokle je korito... Mi smo službenici, nismo pecaroŠL Yi umijete da nabadate gliste, a znate li koliko bi koštalo da se šesnaest vagona izbacuje na bedem? Kad može ugalj da se izdaje ovdje, može i pedeset metara dalje. I zato smo lijepo izručili na f'balu, pored same vode. Naš poslovođa kaže da smo time postigli veliku uštedu. Cedi se dopade ta „štednja" sjeti se onih što štede marke i šalju njega, kao živi koverat, s kraja na kraj Beograđa. A što niste, bolan, i koks stavili pored vode? - osmjehnu se Ceda. Pa da se šarani igraju piljaka sve do Đer-
dapa, ne bi više morali ni da izdaiete’ Koliko bi, da kažeš, onda zaštedjeli, moj brajko! Kurir predahnu. Ja ne zakidam državi molim račun za dva džaka (dva je ipak zakinuo od stida) Neka bude i dvjesta kila, ali bez utovara, franV' dno... Ama nisam ja zadužen za izđavanje raćuna. Nsgo ti, Dratac, taj džak izruči a onaj neka ide u rashod... Gdje da izručim? upita Ceđa polazeči po džak. Zar čak ovamo na bedem? Ama, izruči tamo odakle si uzeo. U Dunav? Pa u Dunav, tu je sigurnije neka sve bude na gomili. Izručujući mrki ugalj u mutni Dunav Ceda je uzdisao: Opet pogrešna adresa! E, baš si ti, Cedo, baksuz! A pri odlasku je' doviknuo čuvaru kopna i vođe: Kad budete u junu izdavali ovaj ugalj, doći ću da uzmem dvije tone da razbijem baksuzluk... Je’l se zbilja mrki ugalj pravi od bukovine?
Higijensko prašenje
Prija-Perso, opet se bune ovi prokleti prolaznici. Ne može (Sovjek od njlh da održava čistoću!
Sudnji dan i ostale sitnije strahote
Tajna izmišljatorsko-došaptavačka agencija „Alarm“ javlja: Sinoć je u bifeu ~Kod Duple Ljute“, u krajnjem desnom budžaku, iza bureta, održan sastanak inicijativne grupe šefova šaptačke propaganđe. Sjeđnici su prisustvovali gospodin Gera i gospođin Stuka od strane starije gospode (seniora) i gospodin Lesli Frajer I gospođica Džoan Gerla, kao pretstavnici Juniora. Na Sjednici je popijeno 36 klekovača, uz 24 kisele paprike, a odlučeno je sljedeće: a) Panika sa „fantomom", illti sa ~beogradskim Landrijem", što davi ženSku čeljad, imala je velikog uspjeha, i njenog autora treba pohvaliti a s ovakvim akcijama nastaviti i dalje (pod uslovom da se uvijek nađe odgovarajući broj lakovjemih). b) Poslije duže diskusije odlučeno je da se dalje konlrretne mjere ovoga stila sprovode po sljedećem programu i planu; 1) za 1 maj očekuje se kao sigumo katastrofalan zemljotres. Stari, pri\’remcno ugašeni vulkan Avala ima da proradi, a Beograd će biti žestoko zasut lavom i pepclom. 2) U Budžakliskoj ulici pojaviće se gvozdenzuba, koja jede djecu. Nevezano za datum, prema potrebi. 3) Gospođi Darl Bokserki javlo se na san pokojnl VJadan Đorđević i saopštio joj da će biti smak svijeta. Početak pretstave u julu. 4) Prema autentičnom tumačenju Apokalipse, koje je đao preblagi vladika Bradonja, tačno u ponoć između 31 avgusta i 1 septembra otvaraju se nebesa i nastupa strašni sud. 5-99) Razrađiće se posebna lista u koju će se unijeti: pojava strašnih epidemija, kučići s rogovima, vukođlaci, sudari Zemlje sa Harsom (u kombinaciju dolazi i Jupiter), zatim dolazak novog ledenog doba, sedam gladnih gođina. itd. Sav ovaj program servirati, kao i đosada, u prijesnom stanju. M. M.
Gnjilanski vampiri
Da sujeviemi Ijudi baš sasvim ne bi izgubili vezu sa zagrobnim životom, u Gnjilanu su se pojavili vampiri. U sastavu jeđne radne desetlne, vampiri su se odmah dali na posao i dvije noćl revnosno su zasipali kamenicama zgradu analfabetskog tečaja u Muhadžir-mali. Poštujući njihov konstruktivni rad, tečaj nije radio puna đva đana. Po obavljenom poslu vampiri su se povukli, pa se sada sa najvećim nestrpljenjem očekuje pojava vukodlaka, kako bi se I oni pokazali na djelu obnove već davno zaboravljenog tamnog vilajeta. Ali trezveni Gnjilanci riješili su da ih svečano đočekaju glogovim kocem.
4
13 MA R T 1943