Ошишани јеж

Mali Đokica PIŠE JEŽU

Pošto sad ima tekstila i na tačkice i bez tačkica svi se dali u renoviranje pa deda pono štof da poruči odeio i poveo mene da mu pravim društvo al on ne priznaje proširenje beograda za poslednji sto gođina i nikad ne ide dalje od knjaz mijajlove i okoline da ga ne tera baksuz pa tu svratio kod dvojice krojača i pita kad će biti gotovo a oni pokazaše grdnu gomilu zamotuljaka i kažu ne može pre tri meseca a deda onda pokaza preporuku njihovog pobratlma da se ispomažu privatni s privatnima a majstor kaže e kad je preporučio pobratim onda će biti kroz dva meseca ali siguracija, a deda kaže Zar demi sezon da nosim u juni mesec a onaj se žali ja i moj pobratim propadosmo a pre podne nismo mogli da radimo dok nam grejalica ne zagreje beton ai pošto je već odmaklo posle podne ja zavlrim u radionicu i vidim da oni igraju šaha a kompanjon propade zevajući i čekajući di će drugi kompanjon da miče kralja a deda Se naljuti pa kaže eh zaslužili ste da vam ovde otvore žadrugu jer kod njih nema šeh šah a ja kažem bravo deda al nemaš pravo jer su za zadruge potrebni vrcdni Ijudi i dobrovoljan pristanak.

Cika miša frontovac išo đa poruči košulju na bulevaru pa prežalio petnes’ banki za šiće a jedna drugarica uzela mu meru pa kaže devedeset devet dinara a on kaže al ja nemam konac a ona kaže naš konac a on kaže pošto a ona kaže uračunti'o a čika miša kaže a kolko da donesem postave a ona kaže mi ćemo dati postavu a čika miša kaže slobodno vi uraČunajte a ona kaže uračunato a čika miša kaže a dugmeta a ona kaže i dugmeta a onda čika miša stade d izvoIjeva koliki razmak i dužina špiceva pa kolko dugmeta pa rupe za fišbajn pa rezervna kragna pa sportske manžetne al dva para i kaže molim vas vi samo naplatite kolko treba al ona neumoljiva pa kaže to su sitnice, mi radimo po volji mušterije a čika miši sumnjivo pa pita di je gazda a ona devojka kaže nema više gazde, ovo je zadruga a čika miša posle zaokupio pred drugim mušterijama da fali zadrugarstvo al kad je hteo d izađe đođe )edna žena i traži košulju pa kad ču nije gotova uhvati se za kose jao već šesti put. dolazim, dokle ćete da me vortate a čika miši se okrenu radnja pa uzdahnu e još samo ovo d izostane all šta ćeš šnajderska posla

DIRF.KTOR KESTOHANA: .leste li, dmže, poručili jelo kod jednog sedog kelnera? GOST: To vam ne bih mogao reći, kad sam poručio bio je crnomanjast.

Molim vas, primite na čuvanjc moju kartu jer ne znatn kako da je saSuvam od djece!

Šaljivi šapirograf

Naša ustanova dobila jedno cirkulamo pismo, umnoženo na šapirografu, ali tako blijedu kopiju da smo je pola dana odgonetali. Išlo je to pismo od ruke đo ruke, i svi smo se trudili da pokažemo svoje grafološke i đaktiloskopske sposobnosti. Uspjeli smo na kraju da rekonstruišemo tekst u ovolikoj mjeri: „Državni za.od za 50...a1n0 jala u Beogradu. i ..... . čekovnom p.atnicom a u.kor. ćete obiti .iše č.k. u...tnic. Po ....šetku ....panj. kojima iste vrš.l i upl... d0... nosa.._.“ Itd. Divan izum, tai šapirograf. Automatski pravi ukrštene riječl, i to šaljive. Zamislite samo: obiti panj do nosa!

PISAĆI STO TIPA »SJUTRA«

Gradski mag’adn u Prokuplju , Pasjača«, u zajednici sa stolarskom radionicom, izrađuje specijalan tip pisaćeg stola zvani »Sjutra<. Kao ugledni primjerak može zainteresovanima da posluži pisaći sto ovog tipa koji stolarška rađionica i »Pasjača« izrađuju za prokupačko Invalidsko pri\rredno pre duzeće. Ođlika njihovog rada je u tome što se od trenutka davanja obaveze za liferovanje pa do liferovanja na svako pitanje mušterije kad će sto biti gotov izgovara ime tipa i obavezno kaže: »Sjutra!« MALI OGLASI

Gradska menza u Somboru obavještava stare i nove pretplatnike da ovih dana priređuje reprizu »nedjelja jela od kupusa«. Izvod iz jelovnika: kiseo kupus s vodom; voda s kiselim kupusom; običan kupus s vodom i bez vode; slađak kupus; čorbast kupus i sl. Drvo za ogrev, veću količinu prodajem franko šuma Savina kraj Hercegnovog. Cijena po sporazumu, a u svakom siučaju niža od maksimirane, jer mene drvo ništa ne košta; siječem šumu kao đa je moja, a ne narodna. Požurite dok zaliha traje i dok mi nije odzvonilo. Upravnik manaslira Savina, Filaret Koprivica.

IPAK VAJDICA

Gradski fiskulturni odbor u Apatinu preduzeo je ovih dana jednu veliku akciju: snabdjeveni svijećama i lampama krenuli su članovi odbora đa pronađu makar jednog

nosioca značke fiskultnrnika. Pošto je osvjetljenje,- izgleda bilo slabo, traganje je završeno neuspjehom. Međutim, osvijetljena je jeđna druga činjenica: neaktivnost organizacija kojima je povjerena briga o fiskulturi.

TEHNIKA I STVARNOST

Drug statističar bio je fa:.aučnu odosevljea vehi.ikom. iNa svakom koraku gledao je njena velika djela, divio se njenoj svemoći. Sjedi, na primjer, u menzi, grebucka zamišljeno okorjelu fleku na čaršavu (od nekog jela iz prethodne nedjelje) i zadivljeno pilji u kašiku. Eto, i to je stvar tehnike. Prvi pronalazaći izmlslili su ovo grandiozno djelo i podarili ga civilizaclji. Cime bi inače abonirci menze jeli onu zagonetnu, čarobnjačkom vještinom ni iz čega stvorenu čorbu? Ili gleda u sijalicu. Opet tehnika, i to u kakvom misterioznom obliku! Električnu svjetlost ne može da zadrži ni debeli sloj prašine. Ipak, u posljednje vrijeme počeo je nekako da sumnja u svoj ideal tehniku. Oduševljenje mu isparava kao voda koja vri na peći, vri, pa na kraju počne da nestaje u vidu pare. Posrijedl je bilo jedno fantastično čedo tehnike telefon. Kaže jedno jutro direktor našem pokloniku tehnike: Druže statističaru, uniformišite se o kvalitetu i kvantitetu proizvodnje tokom prošle nedjeIje u fabrici strugova toj i toj. Fabrika je daleko. Ali tu je blagodet poslovnog čovjeka, čudo tehnike telefon. Pet puta zavučeš prst u rupicu broičanika, okreneš, prisloniš slušalicu i samd podatke da zabilježiš. —• Alo, ovdje statistika, molim cifre vaše proizvodnje u protekloj nedjelji?“ OdgovOr:

Noćna smjeha je bila aktivnija. Proteklih sedam noći zabiIježili smo rekordan broj 111. A kvalitet? U najboljem stanju. Rumeni, teško oko četiri kila.

Rumeni! Zašto rumeni? Po proizvodnom planu, trebalo bi da su plavi. E, naši su rumeni. Poplave jedino kad plaču. Plaču! Ali, molim vas, kako to da plaču? Pa kad su gladni, ili kad im se mijenjaju pelene. Strugovi gladni, mijenjate im pelene!!! Ama, s kim ja govorim? Ovdje porodilište! Eto, pogrešna veza. Blagodet telefonska. Po drugi put ista manipulacija sa prstima i rupama. Dobije Gradsku poslastičamicu kod njih su strugovi reš pečeni, i sa preljevima. I tako redom: Udruženje penzionera, uprava Zoološkog vrta, Bogoslovski fakultetDrug statističar se pronervozio Da nisu kancelariski telefoni pokvareni? Istrči čovjek na ulicu i pohita do javne govomlce. Übaci dinar veze nema, a dinar ostao. Übaci i drugi, opet ne ispada. I treći ostao da im pravi društvo. „Lijepo bogaml, mlsli u sebi akcija štednje. Šparkase po javnim mjestima. Samo ko li poslije isplaćuje kamatu?“ Ni u idućoj govomici nije bilo bolje sreće. Digne slušalicu, übaci dinar, a iz nje neko kukurikanje, grebanje šerpi prazne konzerve negdje lete niz tursku kaldrmu. Alo, radio-stanica, kaže on žustro prekinite vezu, nisam vas tražio! Učini mu se kao prenos nekoga kakofoniskog koncerta. Međutim, to nije bila radio-stanica, nego neka čudna osobina telefona valjda vari progutane dinare, pa mu krči stomak. Ovako neuslužan telefon počeo je već đa ga ozbiljno nervira. Kucne najprije uljudno po cmom trbuščiću koji je halapljivo prožđerao njegov dinar. „Druškane, nemoj da se šališ i hrčeš!“ Ali efekta nema. Onda ga malo jače lupi sa strane, pa odozdo, odozgo ništa. Najzad ga tresnu onako od srca i... ispadaju dugmad, kartonski koturići od tombola, pa čak I izlizani blokeji... Informacija o stmgovima je ostala neostvarena. Sta više, dmg statističar je na nju i zaboravio. Spopao ga je bijes zbog dmge stvari. Zar njegova Ijubimica tehnika tako da podbaci? Pođe na nadležno mjesto da se žali. Protest u ime clvilizacije... Opterećenje linlje, kažu mu u Đirekciji. Ukinuće se telefoni onima kojima nisu neophodni. A linije brekću od tereta i telefoni izvode viceve i krlvine da te muka spopadne. Cak se i gazdarica đmga statističara, gospa Julka, penzionerka, žali na telefone. Dobila od svoje prije novu mustm i heklala neku šustiklu. Ali zaboravila da li bješe prvo pet klot, a poslije pet frket, ili obratno. Drž za telefon, ali ne može priju da dozove. I najzad kad je dobila vezu, nikako na mim da obavi razgovor. Taman u prvih petnaest minuta saznala sve pojedinosti u vezi sa glavnom čipkom, bordurama i fronclama, kađ se u vezu übaci neko preduzeće za pematu živinu i prije prhnuše s telefona. Tek što su se ponovo raspriČale o jučerašnjem ručku, umiješa se GradskO pogerbno preduzeće, i one se brzo prekrstiše. Prije nego što su za idućih dvadeset minuta ispričale sve novosti iz komšiluka, uletjela u razgovor neka novinarska redakcija i još ih, izgrdiše što, tobože, pričaju o Markovim konacima i opterečuju telefonsku centralu. Eto, bunila se ona kakva vajda od tih telefona, kad nisu na usluzi radnom narodu! Tek tada je bilo jasno đmgu statističaru da se zbog gospaJulki ne treba zamjerati tehnici. V. K.

Lepotica

SVI MI U Zazaugasvibubu (Zavodu za unapređenje gajenja svilene bube) dobfo znamo da se svilene gusenice gaje već pet hiljada godina. Drugim rečima, od pamtiveka. Gusenice je čovek pronašao u divljem stanju i ima th i danj danji koji žive u divljem stanju, ali naša je dužnost da ove pitome još više pripltomimo i mi se ponosimo tim svojim radom, tako korisnim za čovečanstvo. Kako smo se svi mi u Zazaugasvibubu obradovali kada se pojaviše dva mlada čoveka, jedan s fotografskim aparatom, a drugi s pisaljkom i rekoše da dolaze iz novina, da nešto pišu o našem radu za unapredenje gajenja svilene bube! Ispriča naš šef novinarima kako je gajenje svilene bube počelo u Kini. Kako se one nisu gajile na način kao danas. Kako se sve usavršavalo. Koko mi poslednja znanja predajemo našim svilarima i tražimo još bolja. Ispriča naš šef dve knjige, i onu od Stankovića-Kerića „Gajenje svi!oprelca“ i onu od Aleksandra Jovanovića „Gajenje svilene bube“, objasni čak i to kako se naai stručnjaci ne slažu u terminologiji, pa neki kažu svilena buba, a neki sviloprelac. Onaj novinar s pisaljkom piše, piše, ,pa na kraju mesto da kaže hvala, veli: Znate nama su potrebne i slike. Zato je ovde sa mnom moj kolega foto-reporter. Dadosmo im da slikaju lese, slikaše i našu Ohemu „Potsetnik za odgajivače svilenih gusenica za svakodnevne rađove”, gde se vidi lepo kada treba dati sveže iseckane rezance, kada krupno sečene. kađa celo lišće, a onaj ti mladi čovek s pisaljkom kaže:

Zeleli bismo 1 nešto živo! Sad nija vreme gajenja svilene bube, ni dudovog lišća još nema, ali priseti se naš šef, pa veli: Mogli bismo da pozovemo jednu našu činovnicu, da obuče beli mantil, pa da pozira pred našim oglednim lesama ili da vrši dezinfekciju lokala za gajenje. Koju ćemo da zovnemo, druže šefe? —• upltah ja. Pa, Desu! Ona nam je, izgleda, najlepša. Strčah ja sprat niže, kađ Desa javila da je bolesna i nema je. Ništa ne mari, to je samo zbog slikanja! velim ja. A, graknuše svi, ako treba za novine da je slikaju, evo nje! I zovnuh je telefonom, Dođe ona kao popa kad sveti vodicu. Ali zakasnila, Oni novinari neki čudni Ijudi. Vele: nije im za sliku potrebna velika lepotica nego đobar radnlk, I nala babaRuža obuče beli mantil, stade pored lesa, a tetka •Tulka, opet u belom mantilu, donela je formalin i prskala njime vrlo pažljivo, da ne bude štetno nizanjeno zdravlje, a ni za zdravlje ovih novinara, nekih čudnih osobenjaka, koji rekoše; Baš će lepe da budu naše slike! I 1o bez naše lepotice, mis Zazaugasvibub, kako svi zovemo Desu. Njoj je bilo vrlo žao i verovaino se toga dana ne bi razbolela da je znala da njena slika može doći u novine. I ona je buba-svilena.

Milivoje Golubović-Mlgol

ŠIROKA JE POPOVSKA MANTIJA

„Siroko j e liiće borovo“, ali široke su i mantije dušcbrižnika manastira Dallje, koji su odgovarali pred Okružnim sudom u Bujama zato što su prikupili velike kolčine šunke, masti, šećera i drugiih namimica i švercovali iJa u Italiju. ~Siroti“ fratri skrušeno izjavljuju da su nevini kao novorođenčad, jer nisu onl krivi što pod šlroku popovsku mantiju može mnogo da stane.

RAZLIKA U DIFERENCIJI

Skopski advokat Kapsarev đokazao da je veliki ~štediša“ i da živi sa svega 6,000 dinara svog godišnjeg prihoda. Međutim, poreska komisija, sa svoje strane, našla je jednu malu razliku: njegov prihod ne iznosi 6.000 dinara godišnje, već 8.000 mjesečno!

1 + 1 = 0

Rad u Livnu 6esto je ometan rđavim električnim osvjetljenjem, a električno osv'etljenje je rđavo vjerovatno zbog toga Što u Livnu postoje ~samo“ dvije električne centrale; jedna kalorična i jedna Mdrocentrala. Kao što se vidi, matematika nije uviiek tačna nauka, jer je 1 + I—o.

13 MA R T 1948

5