Подунавка Земун

243

Старомг Петру срце е бмло узкипило; онг приповеди садг странцу, кои му ние више бмо странацг, све жалостне случаеве, кои су постизавали нћга и нћгову Марту, одг петнаесте године нвиногг састанка, овамо; како му е пређаппгћ године последнд ћерка, кон му е една одг толико деце 10штг остала бвиа, после дугогг и тежкогв болованд умрла, и онђ и н 1>гова домаћица подобно Израилћанима око нвине пасхе, на путг спремни сг палицомг вере у рукама остали, у свако доба, кадгодг ш Богг позове на другШ светг поћи готови. И Мирко е тео одг свои 1 догађаа искренно мв^слећемг старцу приповедити, но ние му време шшт. томе бмло. „Чин е она кућа", упита онг, „што е онамо поредг баште?" — „Та кућа," тако одговори старми, „има свод собственна обстоателства. Поштени лгоди, кои у нбоИ седе, нису н&ни господари, а непоштеногг господара, кои е садг има, она ние, него некогг другогг, кои е, Богг зна, где нко у свегу." — „Како е то?" запита Мирко дал1>. „То бн дугачка приповедка бБиа, кадг бм вамт> изприповедао све што се одг тридесетг година сг томг кућомг догодило. У младости М010И кадгодг самБ прошо поредг оне куће, свагда самБ капу скинуо, па ма никогг небмло на прозору; ерг самБ свагда мислјо , старми отацг Правдићг — тако се звао онаб човекг, кои е ту кућу саград '10 — бнће у соби, па може ме видити: а овога самБ не само а, него сво наше село тако поштивало, као шго е у старо време израилћанскШ народг свое суд!е, Самуила или Гедеона уважавао. брг, онако е исто стармН Нравдићг у нашои обштини и своД окол ни поступао, као што су оне судје са своимг народомг чинили. Онг се изт. Виртемберга амо доселјо. Онда кчдг е ош, у ово село дош'о, народт, е у н1,му тако подивлао и изкварјо се бно, да е сва оролинн одг невалалства нћговогг смрдила. Томе су криви бнли иевалали примћри и безбожпи поступци земл1>држтва и суд!а, као и С1П10 чиновника и управители. Оновре -г менми землБодржацг и п^ћгопд госпа, нису се ни скрасивали у селу, него су блудили по свету; они су учинили, те е свештеникг, кога е шштђ мои отацг познавао, кренутг са свогг места, што е онт,, но и то слабо и ладно слушанг, слово божје проповедао. Одг то доба они су упливомт, нБинимг у главномг граду ум1зли тако нам-ћстити, да су у нашу парохпо, па и школу, све таковп лгоди долазили, коима су, као и нБима , само пиапке светг, а мрсг Богг бнли, Христосг 1 ииђ е пакг као и сваши човекг бно, кога су име само онда изустили, кадг су обреди црквени то зактевали. Одђ тШ тако шлнке лгобитела еданЂ се тако опиао, да е покадкадг и у цркву пианЂ улазјо; зато га е и постигла казнв божиа; ударомЂ е скапао у средЂ ићговогЂ гр1ј 'а. УчителБ, кога е землБодржацЂ поставЈо, уместо што бн школу држао, пос1о е за нбимђ пушку у ловђ , служ!о му о[>ч) астала и чанке лизао. Такови се лгоди едно за другимЂ доста изменило у нашои цркви и школи : безбожници, кое граблћн ^ћмђ, кое другимЂ гре ? овима. Узг то јошђ землводржтво, кое е за свое разкоштво све винте новаца требало, поднгло е неколнко делаоннца (фабрика), кое су, и само се зна, нодђ злочестомЂ управомЂ мало добита доносиле, алг су много коекакви скитача и

безкућника изг целе околине домамиле. Шта да говоримг: каогодг што се землкодржтво по греховима валало, исто тако и у нашоб обштини мало се нби могло наћи, кодг кои' е честБ нешто вредила. Подмладакг е подивлао и са свакимг невалалствомг прирашћивао; погдекои старацг однео е искру христилнске вере и живота у гробг, кон му е шшг одг отца н-ћговогг остала; или е тако малоснажна и слаба постала, као куцан1> срца у умирућемг телу." „У то време кадг се редко што могло о Богу чути, и кадг е, као што у таковомг случаго неможе другчие ни 6 б 1 ти, са сваке стране зло и сиротина окупила бБма, дође старнв Правдићг овамо. ББиа е една поевтина баштина, коа е и само се зна, нЂнимг послЂднБимг имаоцемг, еднимг разкалашцимг разпикућомг, сасвимг упарложена и загоађена бБ1ла, и кого е присвош бно себи землБодржтва управителБ помоћу некогг понаивише лажногг дуга, одг бмвшегг властника потраживаногг. Ову одкупи Правдићг одг лажногг властника по драге новце, начини место оне сасвимг опале куће, на кошК е толико година проклетина лежала, ерг е се последнБ1и имаоцг обес/о, ону велику лепу кућу, кого гледите, и почне ону запушћену баштину као правми землкоделацг са очевиднимг благословомг обд^лавати. Но ние му то наКпречји посао бмо. Стан-ћ народа сг коимг е жив!о, текнуло га е у срце; онг почне землго на другу руку обделавати. Упитаите само старога попу Павла, кога Богг 10шг дуго обштини на благословг да нодржи, онг ће вамг казати колико е добрмВ виртембержкШ тежакг иаипре за свого, а сг тимђ и за многе друге душе чинш. И оваИ е свештеникЂ одг землБОдржтва овде намешћенг, ерг га е топло препоруч!о некчи гроФг, кодг кога е опг домоуправителБ бно, и сг коимг е нашг баронЂ у лепоЈ* лгобави жи в!о, алЂ ние тео ићи оиимђ путемЂ, коимђ су ишли они, што су пре нћга бБии, него се предЂ светомЂ ноштивао: ни грабула ние бно, него е жалш сиротпнго. Али сђ н1>говимђ преповедаи^мЂ па и деце ученћмЂ, нив бмло башЂ као што бн требало. Ка^г е НеделБомЂ проповедао, оно што е говорјо бмло е истина по христиански, али е некако ни ладно ни тонло бнло; бнло е тако као да му ние башЂ одг срца Н1Н .10, као да е обетовану землго описивао по школскимђ кнБ.игама, а не као да го е и самЂ вид "ћо: а то е зато бнло, што ние у томђ тврдо бно уверенЂ потрзао е сђ обе стране оштарЂ мачг, к .ои му е датЂ, само у корицама сакривенЂ, као какву палицу, незиагоћи ни шта сђ ибимђ да ради. Око дууа овога човека више е лебдш Пра вдићЂ , пего Лковђ за сво10 мђ РахилБОМЂ, врг тежко е то бшо на^оворитц таковогЂ господина, кои е држао да све бол"ћ зиа и прав !е има одђ другога, да се онђ, као гоноша, кои е миога добра имао, сво н"ћгово добро разда, па се као сироиашакЂ милоети свогђ Господина, вери и верованго сладкогЂ еванђелја почини. Не, речма иаговорити старми НравдићЂ нашегЂ иопу ние могао, него му е то за рукомЂ изишло унииити својомђ ло |баI и и вериимЂ по Христовои пауки владан"ћмЂ. И естћ, неможе се другчј« рећи, пего да е младнВ попа одма с'почетка, чимђ е виртембрежкогв тежака познао, почитовати га ночео; пазили су се, и мало кди данг