Подунавка Земун

244

да св нису састалли; врг в старив Правдићг доста света обишо, био в у ЕнглескоЛ и Америки, па в умео доста причати о тимг землама. Нив тео попа ни у то упуштати се, да на путг стае добромг делу, кога се Правдићг тако свесрдо лат10, трудећи се да старо и младо опетг постане побожно, пристоиностБ и почитанћ да су међу нБима, ерг и онг би самг поштено владан* и грађанску добродетелв међу све увод1о; само ние знао како да почне чинити то; онг е чишо поредг св1К) н4гови добри еветованд као она# што в побране руже позадевао по градини у землго, мислећи да е тако себи лек> цвећа начишо, кон ће му за ову годину траати, а чимг сунце ограну нћгово цвеће за тилиб часакг увену. Нравдићг е то сасвимг другч1е умео почети. Онг е врло вешто пазн> на оно по путу разбачено цвеће, на комг е ма наВмана жилица шштг бнло, коа ће у землви, само ако се са заливанћмг не оклевне, опетг примити и омладити; одма е онг око н$га и по селу оне душе поизналазш, кои' е уво побожнов речи отворено бнло. Ти су били понабвише старци, кои су у орећнјн времена у школу ишли, или болестници, нужду трпећи и ожалошћени. Свакомг е овомг умео онг правимг начиномг и башг кадг е требало приближити се; старци су се у разговору сг нБиме помладили, ожалошћени утвшили, болестннма и нужду трпећима, поредг стварШ, кое 10 понудити нБину нужду умекшати могу, и таково е што односш, што е нужду НБИне душе на свагда помогао. МоИ отацг и старБ1И воденичарг у долнбо И улици, први су били, кои су се братинскомг верношћу сг нБиме удружили, и ние дуго прош (О, а искуплало се сваке Неделћ после подне око нЂга, доле тамо у воденици пријично доста лк )д1&, коима е милие 6 б 1 Л 0 забавлати се тако као што 18 е виртембрежацг забавлао, него сг оканицомг и викомг у крчми. Иравдићг е свагда весео и доброволанг био; онг е умео све оно, што е свакомг поволбно било уплести сг онимг, што е човеку неповолБно, шта више, састанци тШ у воденици постали су и побожни , у коима су лене песме певане, и читано оно, што униле душе разбудити, болне лћчити иоже. Праву е вештину показао Правдићг одма прве године како е овамо дошао, на ондашнЂлг учителк). И оваИ е био нешто 6 олби, него што су двоица, кои су нре ићга 6 б(ли ; болћ е нарави био него нЂговг, рођакг, момакг нашегг землводржца, кои е и израдк) те е то зваше добш. Али сво1омг жесточиномг и некимг неуметнимг владап-ћмг и будалаштинама, коима е високоумје правиб коренг бшо, био се младии учителБ сг киеточг обштинскимг и отменшмг селацима завад'|о, на и, иначе добромислећШ иопа бвш му е нротивникг. То га е понизило, што е и заслужш; алг поредг тога што е жестокг и на краи срца био, ерг е узрокг тога кодђ друпв, а не кодб себе самога тражЈо, тежко му е бБ1ло то трпити. НаНпосле догоди се 10шг у оноИ кући, у којо И е учителБ седш нодг кир10мг (ерг у ондашнБО& рђавои школи ние било собе за нћга) таково што , што е честБ несрећногг човека у неку, гледећи е велику, поредг тога пакг као што се после осведочило, сасвимг неправедну сумнго довело; одг то су доба тогг човека тако пре-

зрели, да се нивданг селакг ние тео сг нБимг мешати тако да, кадг би онг кудг у друштво изишо, или би у крчми ручао, сви лгоди укланнли су се одг нћга, као да е кужанг, и ниеданг се ние тео сг нБимг поздравити, ни речи проговорити. На и сама деца у школи нису га поштовала; ругала су му се, кадг 11) е карао смеала су му се, а ако Ш казшо, одустанла су одг школе. Човекг в био странг, никаквога свогг човека у селу нив имао, ерг е онаб нћговг рођакг, с 1 кога е таВ лебг и добш, био сг господомг у Паризу. А ние имао, као што реко, ни одг кое стране одбране, ерг и самг свештеникг држао в, да онг ние сасвимг чистг у оноб ствари, кол е на ићга потварана, а и стариИ високоумнии чиновникг, на нћгово спочетка у туђе послове утичуће се владанЂ омрзнувши, великШ му е непр1ателБ постао. Кадг га и сами лгоди, кодг кои' в подг кир1омг седш, иису тели далћ држати, и нико га ние тео у кућу примити, бвш се таВ човекг тако у неволБи нашо, да се готово био разпаметш. Говор1о е све коешта као да в сишао сг памети, и скитао се као псето безг госе; бежао е одг лгодШ, па и ноћу нив се станБивао, тако, да су лгоди мислилн, онг ће самг себи главе доћи. Ноштении Правдићг дозна то, н нужда тогг човека дирне га у срце. Ишао е еданпутг башг тако, како ће се морати срести сг учителБОмг, а да оваи нема кудг уклонити се. „Добро вече, господине учителк)!" ави му се онг првБ1И ; „чуемг да вамг е нуждно обиталиште. Истина и л живимг садг јошг у староИ изг авл1е кући, ерг ми нова 10шг ние дограђена, но нпакг има една соба сг креветомг у мошИ кући и за васг, а и леба што имамг поделићу сг вама, само ако сте сг тимг задоволБни". УчителБ погледи у човека, кои е тако сг нБиме говорш, зачуђено и плашлвиво. Осетш е у себи, познао е по лику, чуо по гласу говора поштеногг човека, да оваи добро о н1>му мисли; бризне плакати, зграби Правдићеву руку и рече : „тако дакле, има зарг на свету кои човекг, кои мени добро мисли? ахг, прим'теме сутра у вашЂ домг; видићете да самБ н поштенг човекг". СрећниД часг младоме учителго куцнуо е; високоум1б н^ћгово сломл 1 јно в; срце му се понизило и поништило; такови су лгоди добро склонни на речБ пристати. Но, да скрагимг: улгоднимЂ владанЂмг и свакдашнБимг живл^нгћмг сг Правдићемг, постао в учителБ сасвимг друпИ човекг. Оиг е кодг свогг домаћина школу учш, кадт> е ние пре учш; био е у кући као дете; а и послушан б е постао као деге; родител1> е одавно био изгуб '10, све е иеђу туђиномг бБшао, зато га е лгобавБ нћговогг солохл1>бпика тако дотерала. Правдићг се одма увер^о, да е неправедна она сумнн, кон е на учптелго бБ1ла , ние се смирш, докг дело ние изишло на вндило, сву е бригу на то обрнуо, да учителго међу селацмма честБ поврати, а то му е сг тимг лакше за рукомг изпало , што е свашВ, кои е сг нвимг проговорт , морао признати: учителБ е сасвимг друпИ човекг постао, паметанг, тихг и дружеванг, кое е по своВ прилици тврдо утемел"ћно бнло, ерг е правовернБ1и христанинг постао. И само се зна, да е школа сасвимг на болћ пошла; учителБ е како кон данг све болЂ пазш и лгоб10 децу; свакомг приликомг старао се поучитн 1и тако свесрдо,