Подунавка Земун

100

ПОДУП 1В8ВЗ 4.

изостати иемогу, почеиБ самв членг одбора истогђ друштва." „Неби ли могао меие за лгобовв таи данг изостати одђ скЈ 'пштине?" прим4ти гроФпца. ГроФЂ е тако пажне узроке иаводјо, да гроФица нје хтела више навалмтати него е ћутала. Одг пређе е она свагда мужу за лк>бов!> на истип балг, на кои сс обично наГштм^ше друштво пнризко скунлн, ишла, а садг нје онг хгео н1зну жолго испунити. Сирота госпоа мислила е да ће гроФг безг н:ћ на балг, коп онг пначе никако пропуштао н!е, ићи. Шта е лгабоморна грофица само посумнала , то е нћна другарица, Хермина С. за изв-ћстну стварћ представлнла. „Н се смемг обкладити" рекне Хермина, „да Јц; твон мужг на балу бити. Шпоко друштво нескупла се у такове дане, ерг свп чланови истога радо иду на маскиранг балг " „То бм било хрђаво," одговори грофица жалостнимг гласомг: „0! кадг би а то само известно знала." „То докучити Н1е тешко, мол Шарлота." „Како ?" „Ти познаешг твогг мужа по ходу и стасу ма како да се обуче, н ћу се побринути да два билета за улазакг добјемг, па ћемо ићи као простг домино на балг. За еданг сатг прегледа ћемо целу салу, невидишг ли га, онда се можешг премнрити, ербо ти е истину казао." „Побрини се дакле за одело и бплете за улазакг." До1 )С четвртакг. После об-ћда, кои е после петг сати свршенг, онрости се грофг са женомг и оде своме друштву. Шарлота оставши сама пусти сузе за нвимг. Боећи се да ће мужа на балу наћи, разжалила се била нко. У десетг сатп дође Хермина, а у еданаистг одвезе ин товг обадве као домино маскиране госпое на балг, на коимг е многоброИно друштво бшо. Лепе маске шетале су по снИпо осветл^ћнов сали. Шарлота узевши свого другу подг руку мотрила е на све стране и мислила, да ће у свакои маски свогг неверпогг мужа познати. Обадве ове женске маске, кое су одцепл-ћне одг осталогг друштва по сали лутале, обрате одма на себе обшту пажнго. бдна као паша обучена маска ишла е застопце за нвима. „Хермина" пришапне гроФнца, „оваи Турчинг, што еднако на насг мотри, чини ми се да е мои м^ жг, погледаи му само стасг и ходг. Може бити да ме е познао," „То би ти само могло мило бита" одговори Хермина, „у томг случаго знаће, да су ти н^ћгови таини трагови познати; кадг онг иде безг тебе на бнлг, имашг и тц право безг н^ћга ићи. Но погледаи само, приближуе се онои множпни госпол — ено почшЉ са иадунош разговарати аИдемо ближе да ч}'емо шта говори." Паша узме кадуну за руку и одведшп е међу играгоће, почне сг нвомг мазЈ'рку играти, кол е башг на реду бша. Шарлота би се заклела, да е онаи, што е пашу представлао н-ћнг мз т жг, и да е онг само за лгобовв н^ћгове играчице турско од^ћло изабрао. Н^ћна туга неда се

описати; што е више пашу гледала, то е све тврђе држала, да е то нћвг мужг. Начипг игранд смсђа чакг на леђа падагоћа кокорава коса; лепа исподглорфе вирећа брада; сг едномг речго цео саставг т-ћла и обхожденЂ утврђивала су е у томг мн^ћнјго. У еданпутг изгуби се нграчг са играчицомг. „Оди, оди," шапне Хермина и повуче свого другарицу за собомг. „Куда ?" „У онаИ урезг тамо, у кои е паша садг отишао." Неволкно е Шарлота сл-ћдовала овоиг по31 вз'. Пре него што су другарице до уреза, кои е у буџаку у сали начнн-ћнг био, дошле, обколи ји множина харлекина, кои су тукући се на наИраспуштенш начинг слободу маскирана уживали. Друга една гомила маски умложила е забуну и после неколико минута бше су друга рице, една одг друге Ј г дал-ћне. Сирота Шарлота остане сама обкол-ћна одг немирни харлекина, кои су кривећи се, око н4 играли. Нсно сменн^ остали маски прагило е овав као што се чини, хотимице проузрокованиЛ догађаИ. Боећн се да ћеду е познати, или да су е већг познали, почела е Шарлоту несвеств обузимати; што се она више лготила, то су се око н-ћ стоећи све више сменли. Гунгула е све већа бивала, особито кадг су неке нове маске у салу стј ииле. Но у таи ма прекине една мужка маска коло; иста маска бша е као црнг домино отм-ћно обучена, нчала е Фнну лорфу и црну капу са белимг пер-ћмг, кое е чакг на леђн внсшо. „Натрагг!" повикне домино нкнмг гласоиг; „ову госпого з'знмамг н подг мого зашгигу;" прн овпмг речима гурне харлекине на страну; збогг чега се неко гунђан-ћ у салн породи, но домино ше се на то освртао. „Даите ми руку, госпоа," рекне лагано домпно. „Водите ме изг сале ако бога знате," одговори у неприлнки налазећа се госпон. Домино недаде се ово двапутг казати, после петг минута стонли су обадвое предг оперомг. Шарлота држећн свогг избавнтела подг руку дрктала е тако лко, да е едва сто.чла. Збогг лке мећаве бша е ноћв врло непрјатна и ладна. „Узмите еданг интовг," пришапне сирота п спон, „ерг л самв тако изнемогла, да ићи немогу." Домино викао е Ф1акера, но на несрећу небиаше у оно иггнове.ие башг никаковм кола. 1аданг ветарг наносјо е нко снегг на Шарлоту, кон е, као обично кадг се на балг иде, врло танко обучена била. „Овде неможемо остатн" прим-ћти Домино сожалителнпмг гласомг. „НемоВте ме само натрагг у салу водити." ,,Ал' ви сте, госпон, болеснн. К} т да ћемо садг? Ха! ено преко пута каФана е отворена, одите за миомг, па ћу гледати, да доб1емо кола." ГроФпца прими оваи позвшг, глибагоћи у свиленпмг ципелама по снегу и дрктагоћи одг зиме дође у каФану и падне немоћиа на сто-

лицу. Домино е лебдш надг нкомг што е више могао. „Госпол! ви тако неможете кући ићи, нсто морате закусне узети, да бн сте се опоравпли, Допуетите ми да се тога ради за васг нобринемг. Седите за асталг. Дечко! даГ! еловннкг и две Флаше шампан-ћра." Шарлота хтеде ову понуду одбити, но заштитителв недаде ши нроговорити." „Да вечерамо заелно" рече домино, „па ћу онда довеети интовг, кои ће васг кући одвезги." Обхожден-ћ црногг домина бшо е таио умилнго, да е Шарлота и ову н-ћгову понуду примнла, мислећи у себп, да то у толико пре учпнити може, шго е доста повода имала држатн, да непознатиИ пратшцг отмћномг реду принадлежати мора. За вечеромг разговаралн су се о разкалашности, коа е на балу владала, преко чега е домино нко разнренг био, но преко свега тога, ео е неуморно, сва она ела, коа су добра и скупа бша, заливши ш са неколико Флаша шампан^ра. Сирота гроФица окусила е само по нешто одг свакогг ела, и то само збогг тога, да се небц неблагодарна показала. После полт> сата сврши домино вечеру. „Како се осећате, госпон?" запита онг. „Бол^ћ ми е." „Кадг е тако идемг по интовг." „Ахг! сг чиме ћу вамг на свему благодарити моћи." „Сг тимг, да сматрате као ла вамг нисам никакову услугу указао. Ово што самк а чинјо, чивш би свакЈи кавал-ћрг на мое месго." „0! онда крунишите д^ћло вашегг великодуШ1Н тиме, да ми што пре интовг пошлћте." „Нећете ни шолкицу теа поппти, а н ћу се већг вратити. Дечко! донеси <-дну шолвицу теа." Убрисавшн са пешкиромг уста, оде домино ио интовг. Шарлота чекала е за луду пол' сата, ерг кавал^ћрг недође. Стра да ће н^ћнг мужг пре н4 кућн доћи, принуди е, да пешке кући пође. „МоИ добротворг по сзо№ прилнцн неможе кола да добје," помисли Шарлота у себи, „но онг ће ми пмачно опростити, ако ме овде не нађе." Замотавши се у маску, пође на врата, но служителв стане предг нго. „Драпи моб!" проговори Шарлота, „кадг онав господинг, кои е у домино 063 'ченг, натрагг дође, кажите мј ', некг ми онрости што га дочекала нисамк; кућа ми е далеко па се мораиг журити." „Драге вол4," бно е одговорг, „но набпре платите рачунг." ГроФица се поплаши, сетивши се да никакови новаца кодг себе нема, ербо е Хермина за све бригу водила. „Ево рачунг," продужи служителв „онаК господинг упут10 ме е при полазку тога ради на васг." „На мене?" „Моа ће госпоа платити, рекао е онг." Да н1е лорФа гроФицино лице покрила, могао бм служителБ лако видити, да е она одг