Подунавка Земун

ЛИГТ1. 31 31Г>ШЈ II ВВ1ЖЈ

101

сраиоте поцркепила, ербо е одма осетила, да е некон протуви у руке пала, кои е на н-ћнг рачуиг по |адлћи вечерао. Рачуиг е износи) 65 Франака. Служителв погледао е госпого са сожален^ћмг. „Узмите, 3 'змите," рекне гроФпца, скинувши дрктагоћи сг едне руке гривну. „Рачунт. ћу суц»а платити, и оваЛ накигг натрап, узети." Изишавши из 'Б каФанеоданс мало Шарлота. Шдожнна ф\акера стопла е предг оперомг, у кошн е шшг едпако музика свирала. Седнувши у интовг да се кући одвезти, гди е капиђја нодвозг платјо. Но текг што е у собу ступила, дојје II н^ћнг мужг кући, што е она крозг отва|шн1ј и загваран-ћ врата осетила. Незнашћи ели н онг на балу био, провела е целу ноћк врло немпрно. У готру рано дој>е Хермина, да види шта 10и другарица ради. Шарлота приповеди Јо8 све, шта е нрепатила, и замоли е, будући се нначе никоме воверити песмеде, да н-кну гривну изкупи. Хермина узме рачунг и оде, но после бдногг сата дође кодг Шарлоте натрагг, кол го е желно изчекнвала. „Гди е мои накитг?" „Служителв ми рече зачуђенг, да е онаД госнодинг, кои е ноћасг сг вама у каФани био, иакитг пре едногг сата за н^ћгову жену са 65 Франака изкупјо." ГроФица пребледи, ерг е гривну изгубила, коа е петнаиетг хилада Франака вредности имала. Да неби чуднии оваИ догађаб познатг био, морала е штету у таиности сноситн. „То су следства лгобомориневикне граФпца. После неколико дана дочуе, да е нћиг м}'жг оне исте ноћи десетг хилада франака прокоцкао. „То е бша скупа ноћв," рекне Хермина, коа 6 ову пос.тедшо в1;стб домела. „Радо е плаћамг," одговори Шарлота смешећи се, „ерг самк садг уверена, да е онаи лениП паша неко сасвимг непознато лице било." Црнив домино Н16 се више чути ни видити дао. Дев®Е1че н шолче. Сз'нце лепо с1п, Свов зраке ширп : А трава се ша, Малии ветрићг пири. Пзме!)' чбуна красног' Дала с' стаза лепа; Црног' ока нсног' Туде мома шета. У руци 10н кита Мирпсавог' цвећа, Момче супротг 'ита И мирисг осећа: „ДаВ ми, селе, цвећа ! Ако Бога знадешг; Мис'о ме подсећа Да м' радо имадешг." , - јС.Оч, Момче с' стазомг врну, Са кушигћмг срдца, /" ;

Девопче претрну, И поче да грца; Изг руке ш0 ружа На землБицу паде, Обузе е стужа, Каде на шо стаде; Ноге н-ћне сташе, Потавнише очи, Срдце 10и куцаше, Оће да искочи. „0! . . Л1епа момка А . . и . . витка стаса! 1оште црно-ока ; Превја с' к'о саса ! „Да . . ми га е овде 1оште едномг наћи, 0 небеснни своде! И би с' знала наћи." Л. СтефановиКт..

НоћНМЕ! ЖНПОТЂ. Често намг лгодма, кои смо се навикли, да само данго радимо, чини се, као да е сва природа сг иама заедно будна , па желкно, као и ми, за покоемг тежа. Али изг искуства зна се, да гдикои водоземци и нас^кома, па нека и одб птичјегг рода по целу су ноћк будна. Има неки' занимапја, коа башг изискуго да су лгоди на опрези, као рибари, усамл-ћна стража на мору, у шуми, 3" полго или изг лгобопитства бде, да би у прнроди што искусили, итиме умг н чувства изоштравали, или овде збогг добитка, онде пакг изг лгобови и ревностБ кг науки. Н биовимг ј 'самл-ћномг живлешо свакји е знакг живота у мрачнои тишини. Па премда се при одкрииго чега врло бодри показЈ 'го, то опетг, ито врло често, сг нкима и стра' участвз г е. Ноћниб светг обично се сматра за почивагоћш светг; много иута ч;у песмотворци ово мн1зн1е народа у стнховима изразили: „Све почива мирно, уморнни д }'ше моИ, садг почиваи и ти!" у обште з'зевши те речи имаго право ; но питан^ћ е, да ли природа ноћу особитнв каковин видг дае. Наравио, то е већг друго , ерг почемг н1е све сладкимг сномг ошено, то се у свакомг родЈ' животшш буднн' чувара налази. Чимг сунце зађе, већг настае и влада дрЗ'пВ светг, иевци свошмг дневномг песмомг престаго, тама свого мрачну зав^ћсу распростире, а светлоств избегавагоће животшгћ садг слободно по бреговима и долама тумараго. Изг наИкраинБи чбунова, Ј'зки долина и мрачни развалина, починго животна кретати се. Као што се у тропискимг землама неке врсте маимуна налазе, кое су ноћу живостне и веселе; тако и кодг насг слепи мишеви весело изг свои' рупа излећу. Шго се тога тиче, ми врло добро знамо, зашто су они, а и многа друга животна будна. Цела е природа еданг изреданг орланг, кои постои; царство животинн, била, ископаеми — све е то едно сг другимг скопчано и постепено ед\но друго у овомг кругу покреће. 'Гамо свЂжа, Цађубрена зеила принуђава цветг, чимг светлостг

на н-ћг' падне, да се развје; онде опетг неко растћн1е, као: силене и артичокг (сас.1;о5) своЛ цветг ноћу развж, и оваи последнБи држи се за крала свогг ноћногг цвећа. Роса пада, землго осв-ћжаиа и раст-ћнЈе подкреплнва. — Множина малБ! животшш бежи, да неби велики' грабежБ бмла. И то е нагонг за раномг, кои слепе мишене, ноћне ласте и друге принуђава на таковнВ начниг живота. Другји узрокг, што неке живоииЉ светлостБ из&егаваго, естБ саставг очјго, као у сови, до кое сћнице светлостБ допрети нсможе. Одг дневни птица само крагуи у изатје спада. Кодг други' пакг животшш. као мншева, рчкова и други', што ноћу и предг зору коекуда тумараго, узрокг е етрахг. Међу прве спада слепиб мшпг, кои у сумрачку излеће и по целу ноћк тумара; но многи одг нби збогг свое пепелаве бое оддаго се. Но површини баре могу се читава нта сланинара (велики пепелави слепи мишеви) наћи. бли всћг и последнви зракг сунца клонуо, слепии мншг, кои е желБно то време очекивао, излети, а касше лети за ннсектима, као: кокицама, вештицама, комарцнма и мувама. Кржллкии слспбн 1 мншг изилази изг сувогг гранп или изг стрее зем.гћд-ћлске куће, нека врста одг ови сг нашшши' кула, или изг пукотина какогг здан1а, а неки тако названнД кепецг (слепии мишг) сг торнн црквеногг или изг ходнпка каквогг замка, гди су се често, као у Дрездену, у читавимг колошлма едно поредг другогг начичкали. У исто време и мачке скроивши планг о пл-ћну подмукло се извуку, па овде на миша, онде на какву задоцнившу се жабу или на птич!е гнбпздо нападну. У планини рисови даве зечеве , срне и дивлЂ кокоши; медведи, лисице и див.тћ мачке подмукло се крозг чбунове провлаче или око усамл-ћин' зе млћд-ћлски' селаша сво0 пл^ћнг вребаго; а куракг тумара по друмовима, нарочито онде, гди поштанска кола угоенимг конкма мораго проћи. Куне нападаго на житнице, счепаго сг места шго имг треба, радо еду воће или изсисаго птич1а пп , али гвожђе паметно умеду избећи. Творови и ласице не само данго, него ноћу тшгб више за пл-ћномг грамзе. Навнеотесанш између ноћнБика естБ ежг, о коме су пре мислили, да се накостреши и воће на бодлдма натакнувши у себе увлачи. Онг излази или изг подземне рупе или изг шуплћгг каквогг дрвета, кадг бБ1 едномг мнша надхитрш, врло бн радостанг бно; онг се рани шштг и младимг жабама, црвима и воћемг, онг е истребителБ инсекта и пужева, па сг тога су га нимФе богшЉ Флоре радо имале, кадг бн каково гнбиздо птич1е разтурјо. У таВ родг спада тштг тако названиИ „свинскШ ежг", кои се одг зм!П, осимг шарана (^гсиЈоиег) неплаши. Изг подобни влажнн места, гди лишће трули, ђубре лежи и ежг радо гмиже, изилази такође нека врста мишева (<2)п^тлиЗ). Они ждеру не само ноћне инсекте, него и врло вешто, као предосторожнни полицав у природи, требе мртве мишеве, одг чега и деблаго. Нека врста пакг радо чепрка по иверго, или плива по