Подунавка Земун

102

нодуез жс; (.

води, или се радо пиора тражећи себи тако зване ^кржлнве мишпће", одг рибе икру , маниће, па често се са велнкнмт. пјивицама боре. Ноћу шумски мишеви ждеру „жирг н жнто", кућевни мишеви и пацови еду у своимг рупама увучеиу сланину и снрг ; питомми зецг , еленг, срна, гемза и зецт> наи.гћлателнји су ноћз', а данго што су већма сакривенш тнмт. више себеза срећнје и безб^ћдше држе. Сове, кое се преко данг, плашећи се одг врана, сакривак), изилазе ноћу и много мишева и змјн позатирз 7 , често узлећу узг прозорг, гди бн светлоств снлзиле, па ако се човекг болестанг или за асталомг размишлшшоћи нашао , трго бн се одг стра'а. Шарене сове полако сиђу у пол-ђ и нагло на свои пл'1нп. нападну. И данм оштарг нидг имагоће, булвина своимг страшнимг ноктима счепа пл'ћнг; н-ћнг ноћпни гласг „пуху" нено ге на све стране крозг шуму разлеже; а притомг женка и младо тако ужасно кричу, да дивлачг мнсли, да они, каогодг и керови што лаго, морак) узрока имати. €г овимг тако названимг з'волажама у исто време иду у ловг даш.осп таче или ноћне ласте, ове су птице прим+.чаш'н достоине збогг великогг нбшвоп . клгопа, коимг, као коловратомг, чегртаго. Оне ждеру свакогг рода нисћкома, поћне жукавие, кокице, пужеве, црве и т. д. изузимагоћи она, коа ноћу у балегама сисагоћи' животинн врло ревностно раде, као: гз'ндевалв, лавра и овнмг подобна. Полвскш гшперг, црндаћг, славуи и велнкми славуи пуштаго моћу свое лгобке гласове, иодобно песмотверцу, кои свое остварене песме ноћу радо пева. Нребице и препелице у сумрачку изилазе, тумараго по поллма и нвивама ране ради, гди често и на замку наиђу. Ноћ} г л^штарке звижде, барске кокоши лепршаго се по барн, као и НБЈовг родг, наше полБске кокоши такође су ноћу д-ћлателне. Богатг животг на бари влада: водене, полвске и барске кокоши пролећу преко воде, у томг вивци при лепои месечини надг нБима лабде а шлгоке, на засћду лежећегг ловца несумншоћи, дигну се у вв1сг и по воздуху се носе. Гз г ске, патке, ждралови, роде и друге многоброине певачице крећу се ноћз' З 'дал1зна полн и цео онаи пред^лг оживлнваго. —- Тако исто и рибе немирне су по целу ноћБ; оне плгоскаго по води, икру бацаго и скачу. бгулн ноћу, нарочито у пролеће после кише, изађе гамижући као зм1н иа сз'во, на полане и нБиве, и тражи глБисте и 113 'жеве. И подземне животин-ћ ноћу раде. Жабе, краставе жабе и саламандри добЈнго дрзновен^; особито сива полБска жаба скаче тражећи насћкома по запуштенимг баштама и влажнимг полнма, у комг случаго свого мокраћу далеко прска. Овде падне јов у рз г ке харпале . тамо у труломг дрвету жижакг. То е она буба, кол при свомг ноћномг бз'шенго кз'цан-ћ, подобно Сс1ту, производи , кое суеверни за смртнБ1и часг или за в-ћстника смрти сматраго. Уваћенг претвара се, као да е мртавг, недвижимг и непокретанг, оснмг кадг се на пламену жеже. Молбци, у апотеки травни крадлвивци, ноћу су наи-

д-ђлателнји. Многе ђубрене 63 'бе само су 3' мрачноИ тишини на пз'товима и дрз'мовпма спокогше; светле бз бице, кое располажу са целомг Фамилшмг, имаго на вратномг стражн4мг штитз' две окрзтласте Флеке, кое у мраку сипаго светлостБ. СветлостБ происходи одг некакве ФосФорне матерје на прстенима, и та може се сг бз'бе скинз - ти. Уваћена живи доникле, алг ти е светлостб слабја. Граблкиве бубе трче у мраку ег одкрпвеномг, внсокоузвишеномг стражнБомг части т-ћла , попцбх , оне велнке црне бубе, оставлнго конБску шталз' или шзплБикавБ1и поабанБПЈ патосг; тако и водене 63 'бе мало и велико , оставлшо иоћу свого бару , подижући свон трома крпла. Говедаре и дрвенере, стрижи бубе и елензцн, пре свега леге на зеленБ, такође досадни 63 'ачи, мале 63 'бе, у мраку су наГшмше распуштени. И мрави по целу ноћв немируго. Омг изилазе у читавомг рого и држе јп зав^ћстнике среће. Близу лампе или у соби при отвореномг прозорз' дебелокрилци, шаренхи, названи змјовидни лептири трче иа светлостБ. Има кадиФенн, бледоцрвенн и зеленн лептирова, млечнн , и вински и други леитирова , али одг свјго тн пз 'на красоте, тавно-мермерисана, у стриу као мало дете дречућа мртва глава улази крозг прозорг. Тако се паунацг , ковачкш чекићг (03'ба), као и шарене пре .гћ, понвлгого само ноћу, светлеће одг нби есу оне , кое слепимг мишевима осветлаваго стазу. Тако исто и нека врста липариса, као полБСка прела, коа око слезоваче лепрша, златна 63'ба и златномг посз'тби"г лабз - дг. бднои врсти одг овн лептарова природа е одказала. Крила и женка седи само увече светлуцкагоћи и очекз'гоћи повратакг супруга, као што се уобште међу овбнш ноћннмг протувама, нсеновцпма, налази врећоноша и невеста. Сове, тако назване збогг дебеломг опономг обрасле главе, лете по воћу у шумама и баштама. Колико само поквареногг и изгриженогг растћшд баштованг з' готру нађе незнагоћи тогг правогг крадлвивца. Онг бБ1 га могао доцше 3 'вече Фен-ћромг наћи; ерг светлоств е свагда животинБСКимг ноћнимг протувама лгобопБпство, и тако по гд4кое харинге сваке године збогг осветлена изгубе слободу и животг. При светлости травске, купусне и штавол -сове лепршаго по лишћу; гусенице и друге овима подобне изгризу усеве и сакриваго се у лишћу. И светлећи молбци есу лептири, мали дугоноги , кои коже, кнБиге. сланчну и масло нагрпзз'; нвима се приближуе кварг чинећш шваба, малнв молнцг , кои кожу, чого, тапетг и астукг изгрпзе, и сг концемг Ман често ноћу у читавомг дрз т жеству по сиби шврлн. СкакавцБ1 и швабе , сва 3'обште гнз'сна животна предузмз' ш ћу свое тумаранћ и нагризу полбско воће, приуготовл-ћна ела, последна пакг само коже и сз 7 вз' рибз'. Између наигаднЈи и по Форми и по задаго и начину живота есз' она два ноћна рода стенице; у првни родг спадаго наше креветне стенице, кое свакогг лепогг мчриса лншене, сг покривача спђу доле па ноћу или предзору спавагоћегг нападаго и слободно свуда 113 'зе. Свет-

лостб имг е тако мрзка, да одма бежу натрагг у свое рупе, зна се, да стенице више неделд проведу безг ране. Нкима се приближава трппз'тг већа барска стенпца , кон такође гомнле })3 'брета ноћу оставлн. Млоге прел-ћ (пауцн, молбцб 1 и скорше) ноћу су д-ћлателне ; у готру нађу се многе изаткане мреже. И рацБ1 изилазе на пол-ћ ; бабуре и подрумаре трче у неизброинои множиии по путу. Могу се сг ноћз' тумарагоћимг баштенимг пз'жевима врло лако 3' множини наватати, ако се влзжнбш свежлаи маовине, издубл-ћне тикве илп говеђји папакг на путу ставн; пичемг ове животпш.пце траже, да се таи часг у иађена скрквалишта з'вуку. Уобште 3 'глови , гди велико камеп'ћ или влажна дрва наслагана леже, или лишће трули , есу зачкулБине овб 1 ноћз' у гомили тумарагоћи животинБица. Са шаренимг бабурама и кишнимг црвима пз'зи и „права стонога," лиснара и сколопендре, кое се редко на данз' видити могз', и збогг 111 .10вогг редкогг, таиногг сз штества добкме сз - баснослонно име. Оне напвпше у дружствз' иду, нБнма з' томг начпну живота подобне з'волаже преко главе трче у мрачне зачкз'ЛБИпе. Тако е онаи светг осимг насг богатг. А човекг? — 'Гако и онг подлеже дрзтомг вл1ашго. Онг е ноћу дрзтчји него на данз'. Променомг уплива и прјатности човекг е дрзтш данг другчји. НоћБ е време одпочнвана за насг , гди чувство нинизредше свое место (8рн'1гашп) оставлн. СпестБ, разликован-ћ. особито душевно напрезан4 з 7 ступа природномг закону. СловесннВ животг 3'ступа натрагг, али непресгае; вештествена е промена ленБивЈн а животинБСка животепн Чимг данг престане, дћпство у нашнмг органима живо одпочне. Лакше а богапе с.тћдув свариван^ћ; лакнпи а жнвлби свакш дисап, свако куцан^ћ жпвца. Т -ћлесна топлота сг почетка е мана тако да соразмћрностБ, кон за време дана одг ислареша проиетиче, естБ: 100: 125 — 130. У полноћи спаван-ћ е наИдубл^ћ, наиаче; болести „постое," смртни слз'чаеви редки су. Предзору наЛпре започну живци снажЈпе кз'цати а топлота растити; лашИ потг (зноп), кризисг, ра1)анћ и умиран -ћ догађаго се по већов части 3' мирно доба зоре, докг се на подне друпи престанакг у човеч1бмг тћлу поппи. .1. с.

Бе« крнмакЂ. Носредг врта беговога Процватш кринакг бео, ПроцватЈо, а васцео Светг невиђе таковога. Фалила се бегопица: А тако ми неба мога Недамг крина 3 'бавога За савг уресг свихг кралБица. ">Г -Ус Посредг врта беговога Укопнео кринакг бео, Укопнео, а васнео Снетг нешфе таковога.