Покрет

покрЕТ

195

Збор представника наших Индустриских корпорација несумњиво да је у пуном знаку корисности, нарочито када се зна да у данашњем нашем економском периоду, најзад и данашњим нашим конкретним економским приликама, индустрија представља један од главних фактора нашег несметаног економског и политичког живота.

У низу питања, која су била изнета на збору, питање индустриског зајма и његовог поређења са зајмом Хипотекарне Банке било је можда од најширег значаја.“ Међутим питање индустриског зајма било је и на овоме месту довољно излагано да би се и даље о њему говорило, али у толико пре куриозно је изнети садржину зајма Хипотекарне Банке. Повољно закључени зајам Хипотекарне Банке (тако су бар забележили неки листови, а тога је мишљења и Министар Финансија) садржи ове услове: 9'3 од сто интерес; исплата Босанског Зајма од три милиона златних круна и то 50 по сто у место 27,82. по сто као што предвиђа Тријанонски Уговор; најзад уступање електрарне фале, у Словеначкој, за 25 година. Са друге стране зајам индустријалаца на основи 10:85 по сто, са правом отказа свакога момента и без икаквих даљих уступака, одбијен је, мада те чињенице говоре, зајам Хипотекарне Банке знатно је тежи и његови услови не одговарају нашем данашњем финансиском положају, а то су, каже се, разлози због којих је инострани индустриски зајам одбијен.

Све ово довољно је јасно, у реферату се ово исто тако подвлачи, да виших разлога при одбијању овог, по индустрију виталног питања, није било, и да је само ово резултат једне финансиске поли. тике узане концепције или пак немање воље да се одложи, управо онемогући једна непотребна криза, која ће не само руинирати нашу привреду, већ наметнути и кризу нашег радеништва.

Мишљења о акцептовању и утицају страгог капитала на нашу привреду различита су код људи који имају удела у вођењу наше привредне политике, па ипак може се рећи да је једна већина од њих, са пуним разлогом, нарочито у Министарству Трговине, одсудни противник ма каквог утицаја, који странци могу да врше на формирање нашег привредног живота. М зато изгледа пародоксално да се питању утицаја странаца на наше банке и питању порекла њихових капитала не поклања довољна пажња, нарочито када се зна кредитни однос који постоји између банке и индустриских предузећа у земљи, па дакле и посредни утицај странаца на нашу индустрију, или ма коју привредну делатност. У већини случајева, ако не свуда, индустрија је упућена, на кредит приватних Банака““, који обично почиње са кредитом по жиро рачуну, а завршава се на тај начин што извесна банка постаје поседник већег броја деонице истог предузећа, које се претворило у деоничко друштво, а на тај начин и пресудни фактор у даљем раду тог предузећа. То би био први разлог који налаже еманциповање индустриских предузећа од банака, с обзиром на њихове изворе капитала и могућности утицаја, боље рећи

# Реферат Г. Ђ. Ћурчина. #% Реферат Г. Ђ. Ћурчина.

превласти странаца. Други разлог, који налаже ово, јесте висина интересне стопе банкарског кредита, када се зна да је он главни, јер Народна Банка даје индустрији непосредно само око 200 милиона мредита.

ПЕТАР КРИЖАНИЋ: Г. ЉУБА ЈОВАНОВИЋ

Проблем еманциповања индустријских предузећа од трговине банака могао би само да се реши на тај начин што би се непосредни кредит, који данас ужива наша индустрија од Народне Банке, знатно увећао, и што би наша индустрија добила једву своју професионалну кредитну установу, и преко ње црпела целокупне кредите. Као први предуслов стварања Индустријске Банке био би извођење јединствене организације наше индустрије, пошто би тек то била сигурна основа за правилни рад, управо једино могући рад ове установе.

О самој Индустријској Банци постоје две теориске конструкције: прва, где се на основу већ издатих обавезница индустриских предузећа, емитују обавезнице Индустриска Банке. Друга: када би се