Покрет

покрет 297

И још једну добру страну има то решење. Оно странкама Блока даје времена да израде један позитиван програм својој коалицији. Данас оне таквог програма још немају. То, индирактно, и оне саме признају. У свом саопштењу, поводом обнове ридикално-самосталске владе, оне кажу:

„Ми смо се удружили (то јест странке Блока) за заједнички рад на једном јасном и одређеном програму: да створимо могућност братског споразума између свих народних елемената, а нарочито између Срба и Хрвата. Ми смо се удружили да припремимо терен за тај споразум васпостављањем законитости и поштења у државној управи, сузбијањем корупције, партизанства и нетрпљивости“.

Као што се види, програм је ванредно нејасан и неодређен, и ако се у саопштењу тврди противно. Јер шта значи то: створити могућност братског споразума» Такав програм, који је заједнички и Блоку и његовим противницима (јер и ови и говсре и верују да својим радом стварају могућност братског споразума) није довољна база за једну коалицију која сутра треба да преузме у своје руке вођство државних послова. А припремање терена за споразум, онако како га означава саопштење, само је негативно: сузбијање корупције, партизанства и нетрпљивости. Али партије која хоне да споразумом уклоне племенске спорове, морају имати ваљада, сем корупције по-

литичких конкурената, још штогод што ће их бод рити на заједнички рад»!

Кад добије један такав позитиван програм, а за то бе му требати времена, Блок ће престати бити коалиција ад ћос каква данас. А то ће бити добит и за њега и за земљу.

ПИТАЊЕ ИЗВОЗА НАШЕГ БРАШНА

Када говоримо о нашој извозној кампањи и нашим пољопривредним производима, нас нарочито интересује питање извоза прерађевина тих наших сировина, боље рећи артикала наше пољопривредне индустрије. Јер то је са свим разумљиво, када се зна шта је основни моменат једне разумне привредне политике: повећање производње до максимума и извоз артикала што већих вредности, како би се постигла што већа активност привреде. Пошто се ово зна, онда може да се схвати зашто је тенденција разумне привредне политике да извози што је могуће мање сировина, како би се на страна тржишта бацале прерађевине тих сировина, дакле знатно увећане вредности, које би осетно умножиле вредност нашег извоза, па и нашу свеукупну активност, док би са друге стране и самој земљи, независно од овога момента, та прерада представљала услов и гаранцију за стварање нових економских вредности. Зато овога пута ми хоћемо да говоримо о питању извоза нашег брашна, нашој најстаријој индустријској радиности и нашем скоро најјачем извозном артиклу.

(Са питањем извоза нашег брашна упозната је целокупна јавност, чак и она индиферентна за привредна питања, пошто је био предмет најживље дискусије за ових пуних пет година. Увођењем у живот класичних извозних царина, и извоз нашег брашна је био знатно оптерећен, што је много сметало правилном развоју наше млинарске индустрије и успешној конкуренцији нашег брашна на пијацама држава, на

које га ми износимо. Још један разлог више који је косио и онемогућавао често сваки извоз брашна, њега смо можда на право место требали да ставимо, — био је у томе што се, када је оптерећење извоза

већ морало да буде уведено, није апсолутно водило рачуна о релацији оптерећења пшенице, као сировине и брашна, као прерађевине. Када је већ држава на

извозне царине рачунала као на део свога прихода,

све рит Ру ЗРЕ>

ПЕТАР КРИЖАНИЋ: Г. ДР. ВОЈИСЛАВ ЈАЊИЋ

када је дакле политика са извозним царинама у основи постала део наше финансиске политике, ипак основни моменат економске политике није требао да буде негиран. Овако смо ми у историјату овога питања имали и један моменат у коме је брашно као прерађевина, чија прерада ствара могућност да се запосли домаће радеништво, да тако један део корист остане непосредно у земљи док би се извозом ових артикала множила вредност извоза, било у пркос свему овоме скоро дупло више оптерећено него пшеница као сировина.

Да не би даље говорили о грешкама оних који су управљали привредном политиком, заустављамо

зе на последњој одлуци донесеној у октобру прошле године, која чини извесну коректуру успостављајући оптерећење за пшеницу 30, а за брашно 25. Једина добра страна ове одлуке била је, ако би се то уопште и могло назвати добром страном, што је она донесена за времена и што није мењана док је трајала трговина извозне кампање, као што се то ранијих година чинило, тако да се просто није имало могућности да се извршују даље обавезе, по једној калку-

лацији, која се после повећања става из основе