Покрет
326 ПОКРЕТ
досад на том послу стекао прилично ми умањују вољу и расположење са којим сам тај посао почео. Но оно што од почетка (нисам могао ни хтео примити, то је, да 1". Пандуровић који нема ни најосновније квалификације ва овај посао, не зознајући језик оритинашта, арогира себи право преводиоца „Хамлета“, и да он на један начин, који је Шо Мом схватању недоввољен свјутде у свету (сем ваљуда КОД нас, улази у тетст мога, превода и на, крају крајева. од тога направи свој сопствени превод. Ради илустрације тога начина, ја ћу навести најпре најкарактеристичнија, места, 8. оних ушотедних цитата из ,„Хамлета“ по тексту мом, и Г. Пандуровића у „Мисли“ 1922. (које сам доставио Српској Књижевној Задруви. Ево их: Стефановићев превод „Хамлета“, 1991. стр. 34. И што овакав један сиромах човек, Ко Хамлет, може учинит да изрази Љубав: и своје шријатељство за, вас, То, ако Бог да, неће изостати! Хајдемо унутра заједно. Ал увек Молим вас, прсте на уста! Време је Изашло из зглоба. Проклета. шега, та, Што сам се родио да га намештам ја! Пандуровић „О Хамлету“ Ј. „Мисао“ 1. феоруар 1922. стр. 176. Па ако један овакав сиромах Ко Хамлет може дати израза Љубави или пријатељства за вас, То, ако Бог да, неће мањкати Хајдмо унутра заједно: ал молим Увек прст на уста! Ово време је Изашло из зглоба. 0 шроклетство, срам, Што сам рођен да га ја шошрављам сам. Стефановићев превод „Хамлета“, стр. 65. Бити ил не бити! То је питање, Је ли достојније ума трпети Шраћке и стреле судбе обесне, Ил се оружати против мора беда, И отпором учинити им крајг
да, тим;
Јер ко би поднео света шибе и руте, Неправде силника, гордих злоставе Презрене љубави шатње, закона крај, Обести власти, понижења која, Од невредних трпи стрпљива заслуга, Кад сам би себи мого слободу досудит (Са голим ножем Пандуровић „О Хамлету“ 1. „Мисао“ 1. март 1922. стр. 889. Бити ил не бити% питање је сад. Је л лешше да у души трпимо Праћке и стреле судбе обесне, Ил на оружје против мора беде Дићи се, и борбом учинити им крај. да, тим: Јер ко би подно светске шибе, руге, Неправде силних и злоставе гордих, Бол презрене нам љубави, насиља, И обест власти, понижења која Од невредних трпи стрпљива заслуга, Кад сам себи можеш слободу да даш И голим ножићем%
Стефановићев превод „Хамлета“ стр. 73. Јер ти си као човек што сносећи све Не трпи ништа, човек који си судбе И ударце и даре примао (0 једнаком хвалом. Благословени ти, Чиј ум и крв су тако смешани Да нису фрула за прсте судбине, Да коју хоће рупу засвира!
Дај ми човека да није роб страсти, И ја ћу га у језгри срца. носит, У срцу срца мога као тебе. —
Пандуровић „О Хамлету“ ЈП. „Мисао“ 1. март 1922. стр. 337—838.
Јер ти беше човек што сносећи све Не трпи ништа, један што је примго И ударе и даре судбине
(0 једнаком хвалом. (Благословен тај Код кота разум и крв тако стоје, Да није само фрула на којој би Судбина могла свирати што хоће. Дај ми човека што није роб страсти, И носићу га у дну срца свог,
У срцу срца свога, као тебе.
Стефановићев превод „Хамлета“ стр. 88. Има на небу и земљи више ствари Но што се у вашој философији сања, Хорацио! —
Пандуровић: „Мисао“, 1. март, стр. 888.
Има много ствари између неба и земље 0 којима ваша мулрост и не сања, Мој Хорацио. Стефановићев превод „Хамлета“. стр. 136. Београд, 1921. Волео сам Офелију. Браће четрест хиљада, Са свом множином њине љубави Не би достигли моју. Шта би ти Учинио за њуг Краљ. Лаерте, он је луд. Краљица. За име бога оставите га. Хамлет. Крста ми, кажи, шта би радног Би л шлако, постио, би л' се тукао, Би л себе кидо, би л сирће пио, Би л крокодила јеог Ја бих све то. Јеси ли дошао овамо да слиниш, Да ми пркосиш скачући у њен гробг Да будеш св њом сахрањен жив И ја ћу. А ако брбљаш о бреговима, Нек милијоне ари на нас баце, Док наша хумка пржећ своје теме 0 зону огња, учини да Оса Буде ко једна брадавица! Шта, Ако ћеш да се размећеш, ја умем Да вичем исто ко и ти. Пандуровић „О Хамлету“ ТУ. „Мисао“ 1. маја 1922. стр. 664. Волео сам Офелију. Браће четрест хиљада Са свом множином њине љубави Доститли не би моју. Шта би ти Учинио за њуг Краљ. Лаерте, он је луд. Краљица. За име бога, остав'те га ви! Хамлет. Крста му, кажи шта би чинио Би л постио; плаког Би л се тукао Би л кидо себе% би ли сирће пиог Крокодиле јео: — Видиш, а ја бих. Јеси ли дошао овамо да слиниш, Да пркосиш мени скачућ у њен гроба Да се са њоме сахрантшш= И ја ћу! А кад брбљаш о бреговима, Нек милионе ари на нас баце, Док наша хумка пржећ своје теме 0 зону огња, учини да Оса Буде као проста брадавица. Шта, Разметати се, видиш, и ја знам. Скоро 40 стихова од ових 51 цитираних, или је дословно верно, али 'о малим стилским изменама, просто третисано ив мог превода! Када се зна, да. је при том Г. Пандуровић задрекао и неке стихове из мог рукошиса, које Сам ја при штамштању иаменио: > 59. На пр. у монологу Бити ил не бити: Јел летшше да у души тртимо — што сам тотраљвто У: Је ли достојније ума трпети, — или, завршне стихове [. чина: