Покрет

384 покрет

НАША ИНДУСТРИЈА И РЕПАРАЦИЈЕ

Већ дуже времена говори се у јавности о кризи кроз коју пролази наша индустрија. Нарочито у економској литератури о томе се опширно писало. Тражени су узроци кризи. Мерен њен значај и предлагали се излази из ње. Било је и скептика који нису веровали у постојање кризе, него су ову сматрали као једну кратковремену пролазну етапу пречашћавања без дубљих последица. 7"

Међутим етапа се продужује у недоглед, криза постаје све акутнија и скептика нестаје, увиђа се да ће последице. по цео наш живот бити дубље но што се то мислило,

Који су узроци кризиг Било је мишљења да је она последица поратног стања, чак се правила ција између наше и енглеске и американске индустрије и уписивало се све у грех нашим индустријалцима. Компарација која није смела да се направи, јер између поменутих англо-саксонских и наше индустрије нема никакве сличности у томе погледу. Тврдило се да се и наша индустрија као и англо-американска развила прекомерно у рату радећи за јединог набављача који плаћа не погађујући се — за Државу. Рат се завршио, нестало је јединог набављача и потребе за огромним наруџбинама. Криза је морала наступити! Ова је констатација апсолутно тачна за Америку у Енглеску али никако за нас. Криза је нарочито погодила србијанску индустрију а свима је нама познато да је Србија била под непријатељском окупацијом, разорена и попљачкана крајем рата. Њена индустрија се није развијала прекомерно за време рата. На против, она је тада била паралисана. -

Исто тако констатација није тачна ни за индустрију осталих наших покрајина, које су биле под Аустро-Угарском. Наше покрајине нису представљале најиндустријализованије покрајине бив. Монархије и њихова индустрија се није много раз-

ВИЛКО ГЕЦАН

вила државним набавкама. То би се пре могло рећи за Чешку. (Остављајући за сада на страну узроке кризе за остале покрајине који се никако не могу приписати индустријалцима, хоћу да овим чланком дам један основни узрок кризе србијанске индустрије јер бар она према којој се највише грешило не

· заслужује приговоре. Кривац њеној кризи је рђава

репарациона политика наше Владе, односно наших Влада. Е

По повратку у земљу србијански су индустријалци нашли своја предузећа делом порушена а машинерију је непријатељ већим делом однео собом. Требало је кретати све изнова. Индустријалци су имали право на репарације т. ј. да им побеђени непријатељ подигне наново предузела која им је порушио. |

Наша Држава која је и сама имала дужност да из својих средстава што пре подигне домаћу радиност, имала је олакшан задатак јер су јој уговори о миру обезбедили обнову из непријатељских држава. Требало је само одмах имати један јасан репарациони план и после задовољења најпрешнијих државних, комуникационих потреба дозволити што хитнију обнову домаће индустрије.

Још док се радило на Уговору о миру у Па:

ризу, постојала је једна велика контроверза између

американског и француског схватања појма — ре-.

парације. Вилсон није никако хтео дау репарације уђу и трошкови Држава, Влада, него само штета

појединаца — поданика. Французи су на против.

хтели да уђу и трошкови Савезничких Влада. Сукоб између та два гледишта био је врло јак иу

последњем моменту генерал Сметс је нашао једну.

еластичну редакцију која је требала да да задовољења и једном и другом гледишту. Француско је

гледиште усвојено али је позитиван резултат те

СЕСТРЕ

4