Покрет

338 покрет

туалну одлуку суда, и без обзира на оне документе који се сваки дан саопштавају јавности, данас је до очигледности јасно, да. је Радић као вођа постао немогућ. им није. речено да би, шли да ће, без његова вођства хрватске масе ударити неким, са тледишта државних интереса, повољнијим путем. Куда би те масе отишле да (није било Радића, ш куда ће сутра. кренути кад им не буде он ша челу, — то су шитаљња, на која није лако одговорити. Промена у вођству хрватоког сељачког покрета не мора значити промену на боље. Али та промена. је данас ненабежна. Неизбежна, већ зато што је Г. Радић читав покрет (ловео ма кулминациоу тачку. И онда је (стао. Његова лосадашња политика имала (би, даље, смисла само жао револуштонарна политика, на име, као политика револуционарних метода. Он је те методе избегавао, — нешто по својој салоности ка папифивму, а нешто, јамачнио, и под диктатод здравог разума. Иабегавао их је шест година. Али најзад је и то шиабепавање остало немогућно: дошао је мометат кад сввари треба тресећи: или затазити У револушију ишли мењали политику. О. Радић је нестособан и за једно ги за друто. ИМ зато он мора бити уклоњен, п биће уклоњен. Нови шутеви изнокују овог вођу. Ко је тај“ Г. Трумбић држи да је то он, а небумњиво је да ин још некоји од људи из Хрватске Заје· диице слично мисле. Или тачније речено: читава Хрватска. Заједница држи да је она позвана. да — радићевцима да в05ство: да се шросто накалеми н Радићеву странку, бев Радића: сељаши ће дати масу, а Заједница, „тантелитенцију , и онда ће све бити у реду. Рачун је, као шшто се види, прилично наван, али сасвим одговара оном схватању, врло распроотра“ њеном међу хрватењим политичарима: да се све да. постићи веттто смшшљеним штотезима. Радић је био без тих алузија, и ту је, такође, једна. од таџни његова успеха. Желећи уда звавлада масама, он је, једини од Хрвата, од почетка ушао у масе ш у њима знао да се снађе. И онај ко гима, амбицију (да му прими 'наследство, мораће бити способан да та у том смеђу шалатује. То не значи да ће морати примити и Г. Радићеве пематошке методе: 38. успех довољан је солидан рад. Али рад озбиљан и презвен, и рад који не јури за наглим |успесима. Међутим, слаба. страна хрватских јавних радника, као и срлсвих, до сад (је била (у том, што су сви хтели брзе успехе. Мораће се најучити стрпљењу.

Наравно, ликвидацију Радићева шокрета могу опровести само Хрвати, Ако би у ту ствар улазили и Срби и Оловенци, онш би јој шкодили. О тим српеке политичке странке треба да су начисто. Оне данас, и у најблитој (будућности, могу добити само појединце; никако не хрватске сељачке масе. Вероватно је, да ћемо ш ми, временом, добити националне, место данашњих племенских и конфеспоналних страшака, али, за сад, то је музика будућности. И остаће можда подуго, докле под наш социјални сивог буде имао овакву структуру каква је данашња. Немачко народно јединство много је чвршће нето наше, и немачка држава, као целина, постоји већ шреко педесет година. Ипак, и поред тога заједничког аашвота, католички немачки сељаци остали су издвојени у евојој партијској ортанизашији, У Католичком Центруму. Бизмарк је покушавао да ту ортанивашију разбије: није успео. Покушавао је Билов и, разуме се, опет са истим резултатом. И царство је шропало, и (нестали су и Хохенцоштејринт пи све династије, Немачка је доживела и слом на фронту и револупију у земви, стари ред ствари је из основа измењен, — само је остао нензмењен и неизмењив Католички Дентрум, да буде у Републици шесто онако владајућа шајртија какав је био и за доба Виљема П. Истина, наши хрватски 00љаци нису ашњоло слични немачким католицима, и Радићева партија апсолутно ни у чему не подсећа на. немачки Центрум. Апеурдно би, дакле, било, хтети видети неку амалогију међу њима. Али овај немачки пример ванредно јасно иепољује снагу сељачког консервативства, нарочито кад то коносрвативетво има верску боју. Католици су У Немачкој, трема протестантима, у мањини. И осећај да су мањина, сабија их У једну политичку ортанизадљију. Исти тај осећај имају и Хђвати у нашој држави. Попрешно би било мислити да је њих у Радићев табор одвела само мржња на Србе. Више нето мржња, отерао их је страх, или не сопрах него подозривост 1 неповерење према православним Орбима, — неповерење које осећа свака мањина ти које се не да уклонити на пречац, = пикако не насилним мерама. Но као што Немачкој није сметала шартијока изадвојеност њених Католика, нити јој данао смета, пе би морала ни нама нодвојеност хрватска. Уосталом, та издвојеност ће бити мање оштра, ако се не буде (уншфика ција духова форенраста. У свом говору У Уставотворној Окулштини, Г. Трумшбић је поставио Орбима један апејурдан захтев. тражио је од њих да измене душу! Ашсурд не би био ништа мањи, ако би (Срби сад тај захтев упутили Хрватима. То 64

мије у веви с Радићевим судским аферама, којих има колико

хоћете, нити је у вези с оним 4

повим, кад ву та, с пуно шумбуса, уочи католичког Божића, извукли ив руше у зиду. Ма како се оштужба против ХРОС овршвила шред Судом, сумњиво је да ће то решење шмати утицаја на живот саме страшке и т. Радића. Оуд дакле неће мешштити Радића, «нити то паметан човек може очекивати.

удественим доживљајима ње-

Али без обвира на све то, постало је очито, — премда то гостпода ив опозиције брижљиво крију, — да је т. Радић као

вођ постао потпуно немогућ; то тим сре, што је болећави Гг. Трумбић дошао коначно на кормило, а тиме и до мору = ности да шоститне своје старе жеље.

„Зашто је г. Радић шостао немопућ“ Ошет јасно: читав свој покрет довео је до кулминационе тачке, коју није могао ш није смео прећи. Ту је стао. Његова досалашња полптика мала је даље само смисла као крајње револуционађна, и методи, које би могао примењивати, могли су бити само револуционарни. Пе методе је Г. Рашић, све ло последњег часа, избегавао, алн никада (није пропустио моменат, да их. ако треба, натласи. Нешто ради тота што проповеда пали замг. чиме ји и задобио хрватаке масе, а нешто и ред силом која је претила свом озбиљношћу, њему је успело да пуних шест година не шређе ту границу и да буде вођ. Али кад је, напослетку, даље избегавање постало потпуно немођуће, јер је настушпо моменат у коме је потребно шресећи, загавити У револуцтју пли мењати куре — показало се ца Т. Радић није способан «ти за јелно, ни за лруго. Мењати курс није могао ради старих грехова, раши веза с иновемотвом, које данас

признају и сами блокаши, и, ради освеза према Москви; 2а-.

тазити у револуцију није смео, јер је знао да би потекла крв, која би се слила на његову главу. Пред чеарстом руком отишао је. у фушу. Љу је остао; руша му је била гроб, а оно, што се данас дешава у соби петражног судије т. Керблера, или боље речено, свако саслушање Г. Ратштћа. није ништа друго него јелан ашов земље којим се по привају политички остатци немогућег вође и председника

Т. Стјепан Радић је уклоњен, он је морао бити уклоњен. Ново време тражи новог вођу. Ко је тај“

Т. др. Анте Трумбић лржи да је то он, а ко позна,е првака Хрватске Заједнице, зна, да многи од тих рефлектирају на оно што и г. Трумбић. Боље речено: читава Хрватска Заједница мисли да је она позвана, да Ралићевцима буде вођ; да се просто накалеми на г. Радићеву странку, али без г. Радића: сељаци ће дати масу, а за јелнича ји „пнтелитенцију и онжла ће биљи рачун у рељу. По ће олти јак и борбен фронт против Срба. Каква је та маса, видели смо: заведена ш необавештена. А каква је то интелигенција, знамо, по т. Трумбић. Шолић, Базала, Лорковић најјаснији су доказ шта се од ње може очекивати. Колшке су ш какве су политичке СПОсобности те гостоде види се и из самих факата, што они 1021 увек ниду увидели у чему је тајна г. Радићева успеха. (0лао аплеле ла се у политици све постиже досро омгиштењеним и номајеторшсатим потезима, а заборављају да је први увет за успех силажење у сам народ, улажење у њега, схватање његових тежња п жеља, које се, ишак, могу окретати као чира. то онш ке молу. Таква атителигенција, при првом додиру о народом, мора оапубити, а то тим пре, што није спососна ни да барата с т. Радићевим демагошким методама. Сувише је интерна. Њезим покушај да учини оно, што је учинио г. Ратић биће само узалудан, али тежак и очајан покушај да се настави с тровањем хрватоких сељачких маса.

Ко ће, дакле, ликвидирати ГТ. Ралшћев покрет Има један једини одговор: Хрвати, Шусти ли се да тај покрет ликвилирају директно или индиректно Срби, ишли Оловенци, успеха неће бшти, а с тим прба да омо начисто. (Све српске п словеначке политичке странке треба да с тим рачунају“ јер оне могу придобити само појединце, али масу не. Сељачви конверватививам с којим; увелике, треба овде рачунали,

немогуће је развбшти, а за то имамо јасан пример (у немачкој) сељачкој конвервативној странци (ватолитчки центрум), коју није могао да разбије ни Бисмарк, ни Билов, која је по дана врло јака и која је, коначно, омла главни Стуш тотово свих немачки владавина, па и данас. Каогод што се немачки каполици (гласачи католичког центрума) ссећају у мањини, и збијају у нешробојњну фаланпу пред већшном коју чине протесташти. тако шесто чине и хрватске масе, које нису свесне једитетва, осећајући, да су у мањини према ортаком елемген ту. Дабар део Хрвата није Т. Радшћу овела мржња шрема Србима, него сврах ш неповерење према православљу. То треба захвалити добром дељу католичког клера, а ЗУПАЛЕО АДИ се не може одмах. За то треба мнопо рада, много доорих утицаја овесне интелигенције, коју пшрестарела и палашела зајелетчарска интелигенција ме може дати. (Срби, опет, не