Полицијски гласник

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

111

Осиаиуо је васкрс. Рано је иоранила г-})а Маргита, да оде цркви на јутрење. Ружица јој додаваше стајаКе рухо. — Јели звонило на јутрење, Ружо ? — Није још госпођо. Имате времена. — Жао ми је, што и тебе не могу у цркву повести. Ал' знаш већ, данас ће доћи он, мој син. Тако ми је јавио. За то, иди Ружо, па гледај посла, мени овде више не требаш. Ружица оде. У соби оста само г-ђа Маргита. Беше још мрак. Тек се почео делити дан од ноћи. Пред иконом мајке Болшје гори кандилце. Његови бледи зраци осветљавају одају у којој је г-ђа Маргита побожно стојала. Чекала је да ударе звона, па да се крене у цркву. Удубљена у своје мисли, стајала је пред иконом, и са неким божанским осећајима гледала је она у свети лик, који треитијаше у зраку светлости која падаше нањ са малога кандиоца . .. Молила се Богу топло и искрено. Њена се душа у томе часу винула горе, у оне свере, у којима нема злобе и пакости већ само љубав, божанска и вечна, као што је вечна и мисао творца васиона. Она није ни осетила, каво се па тој одаји врата полако отворише. Ко је то, што прекида својим тајанственим шумом тиху молитву ? . . . Г-ђа Маргита склопила руке. Са њених усана чује се лагани шапат : — »Воскресеније твоје, Христе, Спасе, ангели поју на небеси . . . (( Светлост из кандиоца јаче се просу по одаји. Она прилика крочи један корак ближе. Видело се јасно, да је у замдошутој руци витлала оштар нож. Госпо1)а Маргита настављаше песму светломе празнику: — и И нас на земљи чистим срцем, тебе славити . . (< Прилика дође на два корака према г-ђи Маргити. Замахпу руком .... У тај мах забрујаше звоиа на цркви. Г-ђа Маргита окрете се. Пред собом виде непозната човека са голим ножем у р^ци. Она се благо иасмеши и рече меким, звонким гласом : — Христос васкрес... Убица задрхта од тог гласа. Нож му испаде из замахнуте руке. Са његових модрих усаиа чу се: — Вајистину васкрес... И звона једнако брујаху, и мирис тамјана и измирне просу се по јутрењем ваздуху, а кроз ту тиху деоницу дана од ноћи, чула се божанска песма: »Воскресеније твоје Христе, Спасе, аигели поју на небеси, и нас на земљи чистим срцем тебе славити ... Убица је подлегао сили светиње данашњега дана . .

Ко беше то, што је хтео на данашњи благи дан, да умочи своје рука. у невину крв? То је био Риста »Зукавица«. Тај га је час препородио. Од тога часа он је био са свим други човек. Кад год је видео г-ђу Маргиту, он би јој пришао руци, пољубио је и тихо би прошаптао : — Опрости ми, мајко .... А она, блага, добра, пуна нежности и милосрђа, одговорила би својим меким, звонким гласом : — Да си срећан и благословен, сине мој ....

3АДАТАК* 1. Која се казнима дела ислеђују и суде по званичној дужности, а која по тужби приватног тужиоца ; 2. У казненим делими која се ислеђују и суде по тужби приватног тужиоца, може ли тужиоц кад, и у којим случајевима: а) од тужбе одустати; б) иресуду од извршења задржати; и в) прекинути отпочето извршење просуде — издржање затвора ? . ..

* Ова смо питаља добиди од јодног чиновника бооградско полицијо, с тим, да их доносемо у листу као задатак. Ма да осиов овим питањима лежи у крив. закону и у прописима крив. суЛ. поступка, ми, но жсљи пшнчовој, доносимо овај задатак, надазећи и сами, да ће бити од корпсти полицијским властима у општо.

НИК01А МШОЈЕВИЂ. ★ * * Каже се: генија има у политици, књижевности, уметности и т. д. а мп велимо, да их има и у редовима оваких људи, као што је овај •— Никола Милојевић. Он је геније: у стварању неваљалих планова, у изво^ењу свој(1х идеја, да кога нревари и опљачка. Оп је геније своје врсте, виртуоз, савршени уметншс на пол.у певаљалих и криминалних дела. Оп не вара просто, од ока, вбћ смишљено и са утврђеним плаиом, рачунећи увек на стварне ресултате. Да пођемо само даље. Како која слика о њему буде долазила, све ће бити занимљивија. У свакој радњи његовој, види се она префињеност, оно извештачено лукавство и подвала, које »својство (( притожава само онај, који је у свему раван овоме — Николи. Дакле, да му прикажемо четврту слику...

У палилули, тамо, у крајњим улицама, становалаје нека -М. жена, која је најурила свога мужа за то, што је веома мало у кућу доносио. На ту се жеиу намерио Никола. Код ње је узсо стан. Преставио се, као да је неки масарош, који из Сарајева очекује грдни новац. Разуме се, да је лакомислепа жена брзо упала у његове веште замке... Мало по мало, извлачио је он од ње паре и трошио по београдским каФанама. Ова жена имала је у кући доста леп намештај. Никола је бацио око и на њега... Тада, кад се ово догађало, Никола је у ствари био практикант или дијурниста у Министарству Финансије. Колико честитих пенсионера и одпуштених чиновника базају по улицама без хлеба, а овај пробисвет вукао је лепу плату и — музао две краве. Но о томе ћемо доцније говорити... Једнога дана, дође муж Николине газдарице М. Био је служитељ у некоме надлештву. Скрпио мало пара, па је хтео са женом да се помири.. Уђе у кућу. Тамо затече Николу. — Кд је овај, упита муж своју жену. — Шта те се тиче! осече се она на њ. « — Чујеш, овога да избациш напоље. Ја то не трпим да ти с другим — Он је мој кирајџија ! . .. . Плаћа човек стан. — Кога тн да избациш напоље ? уозбиљи се Пикола. — Тебе ! — Ти ћеш напоље ! Марш! — Шта, ја? Па ово је моја кућа! — Напоље! — Напоље ти... -— Е, сад ћеш видети ко је у праву. И Никола брзо навуче капут, узе шешир и оде у кварт палилулски. Иосле пеколико тренутака, дође жандарм и позва мужа газдарице М. да с њим пође код члана. Шта је све у кварту било, ми то не знамо, али нам је толико познато, да је сирома човек одувао неколико даиа затвора, а Никола је ликовао, како је једпог „базобразног" човека „научио наметп". И газдарица М. била је задоволша. Не треба Бог зна какво извеџбиио око, па да човек види, како је Никола са газдарицом М. ступио у ближе, пријатељске одношаје. Отуда и потиче она одбрана, оно поверење, и најзад, оно задовољство од стране газдарице М. што је власт њенога мужа ухапсила... Вели једна пословнца: »заватај непрестано из једног извора, па ће усахпути®. Тако је било и са газдарицом М. Док је имала пара, оиа је Пиколи давала колико је искао, ал' ето,