Полицијски гласник

ек )Ј 2Г)

полицијски гласник

1-95

мало пре извршења дела ФотограФисали су се три убице с ножепима у руци и са изразом дивље одлучности у лицу. АЊа Могсаи онисује на једном месту, како је Од својих колега био примљен у тамници Ба Огапс1 Кодиеие један чувени злочинац: »За час га опколи цела гомила ; он се појави као какав краљ међу својим поданицима; завидљиви погледи бацани су на одликоваие индивидуе, којима је пошло за руком да одрже место поред њега; сви су тако рећи гутали љегове речи, али се ни један не усуђиваше да изрази своје чуђење, бојеКи се да га не прекине, а он знађаше врло добро, да је овладао њима и омађијао их. (< 4. Несталност и иревртљивост. Злочинац је свуда неспособан за дуго, стално напрезање и рад. Посао, који би обичан радник извршио с мало напора, исцрпео би силе јаког, најопаснијег злочинца. Пре свега лењ је, и његова злочинства су често само нокушај, да избегне нуншост рада. Ова је лењост једаи од најважнијих органских основа злочина. Ко би оиемо1'ућио беспосличење, левентовање, отишао би у борби против злочина један важап корак унапред. Оправдан је разлог што Француски злочиици зову сами себе »ре§те8 (< (од рдегШа), леН ј Ивци . ИетаЈге, озлоглашени Фрапцуски злочинац из иочетка овога века, говорио је у име свију својих другова када је рекао : »Увек сам био леЊ; то је срамота, али ја нисам створен за рад. При раду се мора напрезати, а ја за то нисам способан. Ја имам енергије само за зло; ако би морао да радим, тада не бих више марио за живот, пре бих волео да будем осуђен на смрт. С( И ако је злочинац у ошпте лењ, и ако пгга више због саме лењости заиемарује телесну чистоћу (при чему је често нристојно одевенј, може он ипак за кратко време у даним приликама развити најживљу делатност ; ои чок не би могао ни живети без таквих епизода, оне сачињавају главпе догађаје п.еговог душевног живота. , г 1јОШ8 Оеаргег, један несрећни литерат, који је због неког штампарског преступа био затворен у 8ат1;-Ре1а^1е, схватио је, као што вели ЕгпИе ОаиНег, нсихологију злочИнаца у следе^^ој Формули : »Свет им се указује пола као велика тамница, а пола као велики бордељ; и не греше. Затвор им је нормално стање. Слобода им је доба Ферија, чији крај предвиђају и очекују, за време кога су т (1о1се Гаг шеп(;е и блудпо живе, као оно матроз, који за три дана потроши своју годишњу плату." Злочинцу је потребан нокретач, пемир, да би се отргао из своје апатије. Отуда су злочинци у свима земљама тако јако одани алкохолу. Човек с организацијом коју злочинци имају, не може постојати без јакога средства за надражај, које га истрже из самога себе и даје му веселост, коју он иначе нема, а од таквих средстава за надражај најлакше се добија алкохол. Ако је још злочинац, као што се често дешава, потомак пијаница родитеља , то његова жеља за алкохолом ностаје скоро болест. Злочин и пијанство у тесној су вези једно с другим, ма да не смемо искл>учно узети, да је пијанство узрок злочину, нити да је злоупотреба алкохола општа свима злочинцима, нарочиго не код оних, којима је за њихов носао нотребна интелектуална гипкост. „Пиће није добро за наш посао", рекао је једном неки лупеж Ломброзу. Играње карата даје злочинцу другу врсту надражаја; жеља за картањем је код њих можда још већа него за ппћем, и често се измеће у страст. Т.аипегдпе прича о једној злочИначкој дружпни, која је два дана неирестанце играла карата. Неки Француски осу^еник проигравао је увек своју малу порцију леба н вина, док на послетку пије умро од глади; други један заборавио је у сграсном игрању иа његово блиско погубл.ење. Злочинци, људи као и жеие, одани су још од ране младости свима облицима нолиог раздражења, природног и иеириродног. Нарочито у тамници, где је злочинац упућен на самог себе или на лице истога пола, развијају се неприродне полне навике у већој мери. Кнез Кроиаткин вели о моралиом утицају затвора на Француске осуђенике следеће; „Да би нао у неописано душевно стање, као што сам га ја код неких осу^еника иосматрао, мора се много година нровести у тамници, у којој су стотиие осуђеника, одвојени од виших утицаја и ншвећи увек у своме сопственоме кругу идеја. Сви искрени и интелигентни директори казнених завода нризнаће да су казнени заводи нрава легла најстрашнијим престунима

иротив наравствености." Иста стања постоје и у енглесКим казненим заводима, у нркос свој дисциплинИ. Кад је тако на западу, где се иазненим заводима обраћа велика пажња, и који су удешени и подигнути према новијим назорима о циљу казне, која, треба да дејствује на поправку осуђеника — шта тек онда да речемо за наше казнене заводе и њине становнике, који су без икакве оделитости скоро дан и ноћ заједно? Да наведемо само извештај г. Тасе Ј. Миленковипа о неком Ђурици Мађару... »Још као дете почео је онанисати — а већ у казненом заводу вршио је педерастију. То раде сви осуђеници наизменце један с другим, па то је, вели, морао радити и он сам.*) Ове неприродне навике постају у главноме из нагона, да у тужан живот злочинаца унесу промену, надражај. Љубав, у њеним најузвишенијим, најплеменитијим облицима, врло је ретка међу злочинцима. То важи и за случајеве, у којима је злочиначко дело учињено из љубави, јер увек, и ако још тако страсна, она јесте и остаје груба. Кад је неки злочинац упитан, да ли жену, ради које је њеног мужа убио, заиста и љуби, само је одговорио: »ах, да сте је само голу видели!" Жеља за надражајем изражава се у особитој љубави ка оргији, која се данас у своме најгрубљем облику јавља само код злочинца и његове поуздане савезнице — проститутке. Злочинцима је оргија највећа светковина, овде они, у теревенци, заборављају своју беду и невољу. (Наставиће се).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Су1,ен.е код онштинских судова ио грађ. парницама а., Тужба Суду општине ваљевске 30 овога месеца дошао сам у Ваљево и одсео у механи код »сунца« коју као механџија држи Ћпра Тодоровић. При моме одласку дао сам механџији једне конСре бисаге и кон.ску узду на чување , докле ја свршим носао но вароши за који сам био дошао. Бисаге су биле нове и у добром стању у вредности 40 динара и узда тако исто у вредиости 24 дицара. Свега 64 дип. Када сам у механи одсео и када сам ствари механџији нредао били су са мном Језда Антић и Марко Сандић сељаци из Вања Луке. Кад сам посао сврпнто, дошао сам у механу где смо ручали и по ручку хтели смо да се крећемо својим кућама, но мојих бисага и узда нигде нема. Сви момци су ове ствари тражили но залуд. Ја сам се онда обратио газда Тшри, но он неће ни да ме чује но се изговара, да није крив што су лонови ствари однели, говорећи, да сам их ја требао чувати. Ја сам ствари њему предао на чување и држим да ми је он за исте као газда куће одговоран, зато га тужим томе суду и молим да га суд осуди, да ми моје ствари преда, или, да ми за исте гглати 64 динара. Молим суд да испита сведоке који ће иотврдити моје наводе да сам му бисаге и узду предао, и који ће доказати да су ове ствари биле нове, и колико сам их платио, а то може потврдити и Сима Лазић, сарач, код кога сам их пре 2 месеца купио. Тужбе основ повраћај ствари датих у аманет. Вредност тражбине 64 дннара. Доказ сведоци. 2 јуна 1899 г. Милан Јевтић Београд. из Баи.а Луке. Бр. 452. Завести тужбу и позвати одмах парничаре и сведоке ради извиђаја овога спора. 2 јуна 1899 г. Председ. суда. Београд.

*) к Џелату или лекару 8 стр. П*