Полицијски гласник

БРОЈ 13 и 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

109 "

врло нрљава, ртроог обојен сто и столица за^зимаху готово сав нростор. Нидови изгледаху као састављени из дасака с изгребаним тапетима, који су већ толико нрашиљави н поцепани, да им се боја јжута) могла још и погодити, али шара се не може никако да распозна. Један део зида и тавана иду косо, као обично у мансардама, али овде изнад ове косине воде степенице. Свидригајлов постави свећу на сто, седне на кревет и замисли се. Али чудноват и непрекидан шапат, који се каткад повишаваше мал' не до узвика, у суседној ћелици, скрену, напослетку, његову пажњу. То шапутање не Врестајаше откако је он у собу ушао. Стане ослушкивати: неко је грдио и готово као и са сузама прекоревао неког другог, али се чујаше само један глас. Свидригајлов устане, заклоии свећицу руком, а на зиду одмах се засветли једна пукотиница; он приђе и стане разгледати. У соби, унеколико већој од његове, беху два постиоца. Један од њих без суртука, имађаше необично кудраву главу и црвепо успаљеио лице; стајаше у положају говорника, раскорачио се, да би одржао равнотежу, па лупајући се руком по прсима патетично пребацивагне оном другом, што је сиромашан и ништ, и што, пгга више, нема звања и чина, да га је он извукао из блата, и да га може кад год хоће отерати, и да све то види једино само прст Свевишњег. Онај кога су корили сеђаше на столици, и изгледаше као човек који би необичио рад био кинути, али никад не може да му се то деси. Понекад воловским и мутним погледом гледаше на говорника, али очевидно није имао ни иојма о чему се то говори, и једва да је штогод и чуо. На столу догореваше свећа, стајаше готово нразно стакло вотке, чашице, хлеб, чаше, краставци и посуђе са давно већ ионијеним чајем. Пажљпво разгледавши ту слику Свидригајлов и уклони се равнодушно с месга где је пукотиница, и опет седне на кревет. Одрпанко дође и донесе чај и телетину, и ие могаде се уздржати а да још једном не запита: »Треба ли јогп штогод?« Кад опет доби одречен одговор удали се сасвим. Свидригајлов навали на чај, да би се загрејао, те попије чашу, али окусити не могаде ни залогаја, јер је вољу за јело сасвим био изгубио. Очевидно грозницу хоће да добије. Скиде са себе горњу хаљину, жакет, увије се у покривач и леже у постељу. Било му је криво: „Зар не би боље било да сам сад здрав«, помисли он и осмехну се. У собп беше загушљиво, свећица је мутно жмируцала, напољу дуваше ветар, негде у куту гребуће миш, па и у свој соби некако јс задисало као на мишеве, и нешто као на коже. Свидригајлов лежи и готово као да будан сања: мисао за мишљу долази и мења се. Чини се као да би желео веома да се својим уображењем закачи о шта било посебито. »Под прозором извесно има нека башта, ето дрвеће већ шушти, не волим кад ноћу дрвеће шумори, овако на бури и у помрчини, ружно осећање ! (( номисли од. Па се присети како је пролазећи мимо Петрова Парка чак и с одвратношћу помислио на њ. Уз то сети се и —ва моста, и Мале Неве, и оиет му некако би ладпо, као малочас, кад је стајао на мосту, над водом. »Нисам никад у животу волео воду, па ни у пејсажима«, помисли опет и осмехпу се на једну чудну мисао : »јер, ето, изгледа, као да би сад требало овеједно да буде односно све те естетике и комФорта, а овамо сам постао баш као зверка која. свакако бира себи место... у сличном случају. Управо као ца се треба вратити Петрову иарку! Чинило се зар мрачно, хладно, хе-хе! Мал те није затребало осећања пријатних! ...Збиља, а гпто ја не угасим свећу? (Утули је). У овој соби до мене легли су, помисли не видећи зветлости кроз ону пукотиницу. — Ето, Марта Петровна, ето сад ако је по вољи, учините част и јавите се, и мрачно је, и место је згодно, и тренутак особит... Алн ето ви баш сад нећете доћи...« Одједном се однекуд сети, као малочас, како је Раскољњикову препоручио Разумихииа, као запггитника Дуњина. »Одиста, ја сам то онда рекао, поготову више ради тога да сам себи задевице стварам, као што је то Раскољњиков и иогодио. Него, нитков је, међутим и тај РаскоЈвњиков. Много је себи узео. Може временом постати још већи нитков, кад борба јаче избије, а сад му се и сувише хоће да живи. Односно те тачке гледишта ти су људи подлаци. Али, нека га ђаво носи, како хоће, тта ме се тиче.® Никако му се није спавало. Мало по мало слика Дуњечке, како је пре мало времена видео, ствараше се пред њим, и одједном га прође дрхтавица. »Не, то сад ваља оставити на страну«,

помисли он тргнувши се, —■ »ваља мислнти ма о чему другом. Чудно и смешно је то: нисам никад и ни ирема коме имао веће мржње, нити сам икад желео нарочито коме да се светим, али ово је рђав знак, рђав знак, рђав знак. Тако исто нисам волео да се препирем, пити сам се жестио, — и то је рђав знак ! А колико сам јој ово сад иаобећавао, — пих, врага! А ето, готово, да би ме и самлела некако..." Он опет ућута и стисну зубе; слика Дуњечкина се опет указа пред њим, у длаку као да би оиа сама била, у ономе маху, кад се страшно уплашила ношто је испалила први метак, спустила револвер, па као мртва, гледала га, тако, да би је ои могао и два пут ухватити, а она не би пи руку иодигла у одбрану, кад је не би он сам на то подсетио. Сетио се, како му је у тај мах ње чисто жао било, како му је срце пуцало од жалости... »Е, до врага! Опет те мисли; све то треба отурити, отурити!« Већ 'се заборављао, грезничава дрхтавица стишала ее; одједном као да нешто претрча иснод покривача, преко руке и ноге. Он се стресе: »Их, до ђавола, да није то миш ! с< Помисли он. •— »Оставио сам телетииу на столу..." Баш му беше веома немило скидатн покривач, устајати, зепсти, али иамах опет неП1ТО непријатно шмнгну му преко ноге; он збаци покривач, па запали свећу. Дршћући од грозничаве ладноће нагне се да разгледа постељу, —- не беше ништа; он протресе покривач, кад на застирку искочи миш. Потече да га ухвати; миш ие бежаше с постеље, него тумараше цикцак на све стране, промигољи му се испод прстију, нретрчи преко руке, иа онда намах јурне иод јастук, али у маху осети како му нешто скочн у недра шуња по телу и голица га, и већ је на леђима, под кошуљом. Он уздрхти нервозно, и — разбуди се. У ообп беше помрчина, лежао је на кревету, увијен, као и пре, у покривач, кроз прозор се чује Фијукање ветра: »Их да гадости ! (с иомисли ои с досадом. Устане и седне на крај постеље, леђима окренут к прозору. »Та боље је никако и не спавати", науми он. Међутим од прозора се осећала влага и хладноћа; не устајући с места он иавуче на се иокривач и увије се у њ. Свећу не припали. Ни о чем није мислио, нити је хтео да мисли; али тлапње се ни:ку једна по једна, искрсну иокидане мисли, без почетка и без краја, и без везе. Као да падаше у полудремеж. Да ли хладноћа, да ли мрак, или влага или ветар који завијаше под прозором и љул^аше дрва, изазив.љу му некаку упорну, Фаптаститичиу наклоњеност и жељу, — али њему се стане приказивати цвеће. Уобрази диван цветан пејсаж : дан сјајан, топал, готово врео, празничан дан, Троичин дан. Богат, раскошан, сеоски котеџ, ио укусу енглеском, сав у лејама миришљава цвећа, оивиченим, а около све куће ; улазак за стененице сав у вијугалицама, а оивичен редовнма ружа; видне, ладовинасте стененице. застрте раскошним застором, окружене ретким цвећем у китајским лонцима. Нарочито је опазио у прозорима, у вазама с водом, ките белих и нежних нарциса, који се сагибаху на својим свеглозелеиим, дебелим и дугим дршкама, и јако мирисаху. Нијо му се чак хтело одвојити се од њих, али се опет успне ио степеницама, и уђе у велику, високу салу, па и ту, свуда, по прозорима, поред отворених врата која воде на терасу, свуда цвеће. Патоси посути свежом, нокошеном и мирисном травом, прозори су отворени, свеж, лак, разлађен ваздух продире у собу, тичице цвркућу под прозорима, а насред сале, на столовима, који су засртвени белим атласним нокривачима, стоји мртвачки сандук, обложен белом свилом, гро-де-напл, и оивичен густим белим ришем. Венци од цвећа обвијају сандук са свих страна. У њему сва у цвећу, лежи млада девојка, у белој хаљини од тила, а руке, као од мрамора срезане, скрстила на груди. Али њена расплетена коса, коса праве блондине, беше мокра; венац од ружа окружаваше јој главу. Строг и већ скамењеп и окоштао проФил њена лица тако исто изгледа изрезан од мрамора, али осмејак на њеним бледим уснама беше пун неке детињске, безграничне туге и велике жалости. Свидригајлов познаје ту девојчицу; не беше крај тога сандука ни икона ни упаљених свећа, не чују се молитве. Та је девојчица самоубица, утопљепица. Имала је тек четрнаест година, али јој срце већ разбијено, и девојка се убила, ожалошћена увредом, која је ту младу, детињску свест ужаснула и задивила, која је прелила незаслужени стид на њену анђелску чисту душу, и која је увреда ишчупала последн.и крик очајања, који се није чуо, него је дрско изружен у мрачној ноћи, у хладноћи, о влажној мокрој јужњавини, као да је ветар дувао...