Полицијски гласник

148

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

и да осуђена лица до 6 месеци затвора, никако не спроводи казненим заводима, док иредходно, њиховим саслушањима и потребним подацима, не утврди: да иста лица досуђену им казну, не могу о свом трошку издржати код дотичне иолициске власти, или да за то код исте власти нема места. За будуће противно поступање, одговараће ми дотичпе старешине.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1Ш 6910 20 марта 189 8 год. у Београду Наче^дству ОЈ ^руга Приликом отварања поште, која долази за подручно ми министарство, примећено је да поједииа иачелства не означују на иувертима нумере свију акта, која се у иакету гчаљу, него само ставе нумеру са једног предмета, на пр.: ј\» 234(ј и друге, или № 2346 са још 4, 5, и 6 и т. д. нумера. Оваква радња по све је. пеправилна, јер на кувертима треба означити нумере свију предмета који се шаљу, те да се контролише да ли се сви ти предмети и налазе у пакету, а и иначе је то потребно да се зна како бн се избегле друге штегне последице. Поред ове неиравилности, има и друга у томе, што се иисма и за иолицијско и за санитетсно одељење гиаљу у једном иакету, те се око раздвајања тих иисама за одељења има излишан иосао и дангуба. Да би се ове неправилности у будуће избегле, и радило правилно, препоручујем: 1. да се од сада при адресовању писама за министарство унутрашн.их дела, увек на куверту ставе (означе) нумере свију предмета који се у томе пакету налазе; и 2., да се писма која припадају санитетском одељењу министарства унутрашњих дела, шаљу одвојено и да се при адресовању означи да је то за санитетско одељење; на пр. : господину министру унутрашњих дела (за санитетско одељење). Нека начелство нареди и обрати пажњу да чиновници и званичници по овом распису тачно поступају.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1Ш 12.470 7 јуна 1898 год. у Београду Мачелству о ^руга Претписом од 24 марта 1895 г. П№ 6299 наређено је, начелству да са иодручним властима сваки достављени случај жељезничког полиц. иступа, кратко и брзо свршава, као што је то и ранијим расписима наређено, и да при изрицању казне за учињену кривицу, расправља коначно, истом пресудом и гштање о накнади учињене штете, осуђујући окривљеног да и штету по процени плати, као што се то и у другим истугшим делима ради. Између осталога горн.им иретписом наређено је још и то : да новац, наилаКен од криваца за овакве штете, извршне власти свагда шаљу главној благајници дирекције жељезничке са назначењем: од кога је, по којој иресуди (дан, година, и број пресуде) и кога је дана досуђена штета нанлаћена. Међутим, дирекција краљ. срн. државних жељезпица писмом својим од 6 т. м. № 7608 известила ме је да се дотичне нолицијске власти не придржавају у свему горњег расписа, нарочито овог носледњег наређења, шаљући новац министарству Финансија у место благајници жељезничке дирекције. Да се не би и у будуКе овако што радило, мимо постојећег наре1>ења, то препоручујем начелству, да се у сввму и најстрожије нридржава напред поменутог расгшса од 24 марта 1895 год. 1Ш 6299 јер ће без изговора дотично чиновно лице бити кажњено. .« »<»општиноки послови Један општински писар, обратио нам се са оваким питањем, .тражећи од нас упут, шта би требало општинеки судови да раде у даном случају :

Општипски суд пресуђује један спор, по својој надлежности, п своју пресуду изриче, по § 13 грађ. судског поступка и исту одма саоппггава парничиим странама, који саопштење истог дана подписују и признају. Но једна парнична страна незадовољавајући се са пресудом иодноси жалбу првостепеном суду, но исту жалбу, не предаје општинском суду, ради спровода жалбе са актама на расмотрење и решење надлежном суду, но је предаје пошти на повратни рецепис, непосредно за првостепени суд. Од дана пресуђења и саопштења, иротиче 8 дана и она страна у чију је корист изречена пресуда обра1.а се општинском суду са молбом да се иста огласи за извршну и да се приступи њеном извршењу. Општински суд уверивши се из својих књига, деловодног нротокола и регистра, да жалба не постоји, оглашава пресуду за извршну и предаје је својим надлежиим и одређеним извршним органима на извршење. Приликом извршења пресуде, осу1)ена страна изјављује, да је се противу ове нресуде жалила првостепеном суду, према чему пресуда није извршна и тражи, да се стане са извршењем, све дотле, докле она коначно не буде одобрена од стране надлежпог првостепеног суда. За доказ, да је жалбу доиста поднела, подноси повратни рецепис, из кога се види, да је доиста предат акт упућен на првостепени суд, који би био надлежан за расматрење ове пресуде. Али како рецениси у опште не садржавају својим текстом и утврђење, да је примљена жалба упућена суду баш по овоме спору, то настаје питање, шта ће се у овом случају радити, да ли да се чека на реч жалиочеву жалба од суда или да се без обзира на његове наводе приступи извршењу пресуде, пошто суд жалбу и ако ју је примио не шаље. Радо одговарамо на ово питање, иошто имамо уверења, да овоквих случајева има доста, а нарочиго по селским општинама, а то с тога, што осуђени узевши пресуду којом је осуђен, одлази у окружну варош гди постоји првостепенп суд, и тамо од стране писмених људи саставља жалбу противу исте, и обично је предаје пошги на повратни рецепис, како је онај којк му жалбу пише упућује. У оваквим сучајевима, извршни орган треба од осуђеног да узме протоколарно реч на самим актима спора и да о томе одма извести дотични суд. Општински суд ће тада обуставити даљи рад за извршење, и одма се обратити дотичном првостепеном суду, са питањем постоји ли жалба противу ове пресуде и ако иостоји умолиги суд, да исту пошаље општ. суду, ради оцене, да ли је иста благовремено поднета, и ако јесте, да се сцорна акта спроведу суду на расмотрење и решење. Првостепени суд ако је жалба изјавл.ена послаће је на овај захтев, а ако није одговориће, да жалба по томе и томе снору не стоји при њему. У првом случају општински суд оценивши благовременост жалбе, или је шаље са актима суду, или одбија жалиоца решењем услед тога што је жалба неблаговремено поднета. У другом случају т. ј. да суд одговара да жалбе нема, онда се пресуда пушта у извршење, а према осуђеном, отворити кривичну истрагу и подвргнути га казни »за обману « по § 359 тач. 1 крив. закопа. Дакле у овако даним случајевима треба овако поступати, јер законски прописи дали су право незадовољнику право на жалбу, коју може иредати и суду који је спор судио, а и непосредно надлежној иретпостављеној инстацији, па и преко поште на повратни рецепис у законом одређеном року. * * * Исти писар моли нас за одговор и на ово питање : Извесно лице долази пред општински суд са писменом или усменом жалбом противу некога, наводећи, да му је овај продао њиву, заузео земљиште, или му заузео пут којим је се дотле служио. Како ће суд општински у овим нитањима поступати, колику ће таксу наплаћивати и хоће ли узимати и колику дијурну 'За судије које ће изаћи на лице места. На ово пнтање ево нашег одговара. Сваки спорни предмет који долази пред суд за раснраву мора на себи носити вид — каракгер самога сиора. Онај који шта од власти тражи мора се нред истом прецизно изразити шта жели и шта хоће. Ако тужи онога који га је оштетио, за накнаду шгете, он ће то означити и казати колико на име те оштете тражи. Ако га тужи за самовлашће он ће својом тужбом тако изјаснити и тражити