Полицијски гласник

БРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 305

Служили су ое жаргоном преотупника и понашали се као одрасли преступници. Та два типа скитачких клубова налазе се и код одраслих, Неки су удружење преступника, неки пак основани су нарочито ради песничања. Али има и таквих клубова који су основали са смером искључиво друштвеним, и чине средиште где се састају скитнице да саопшге један другоме новости и да се виде. У томе се баш и разликују ти клубови од оних ради преступничких дела основаних, јер ове потоње на удруживање гони не само тежња за општењем, него и делатни планови и намере, пошто је тако лакше и угодније делати. Најинтересантнији клуб одраслих је »Кенгуру, 8 који је искључиво клуб тамничког живота. У американским провинцијалним затворима допуштено је затвореницима да обдан живе у сали, пространој и снабдевеној столом, клупом и новинама; у неким пак тамничким салама удешено је и огњиште и постоји сав кујински прибор. У такој оали затвореници могу да шетају, да се играју, да читају и забављају, у њојзи се држе седнице клуба »Кенгуру®. Флајнт овако описује своје прво познанотво с таквим клубом: »Био сам затворен, ухватили су ме на спавању у празном вагону. Чувар који ме је нашао одвео ме на отаницу, где сам ноћ провео доста жалосно, размишљајући којом ли ће ме казном да казне. Рано изјутра одведу ме есквајру из истог места, који ме запига за име. — Били Рајс, — одговорих ја. — Па, шта сте ви тамо радили, Били? — Тражио сам рада, ваша часност. — Тридесет дана! — викне он јасним гласом и, мене одведу у затвор. Тада сам имао три друга. Пошто смо били код шерифа и његов клерк записао наша већином измишљена казивања, нас одведу у једну велику собу, у којој већ беше много затвореника. У трен ока нас опколе ти људи и стану нас распитивати зашто смо и како смо ту дошли, а онда један висок, сув скитница викне јасно: В А сад дајте места »кенгуру." (Наотавиће се)

ИЗ СТАРЕ ПОЛИЦИЈСКЕ АРХИВЕ

Бдагородному Господину Целому капетану н Старешини среза Белићског Стевану Михајловићу Будући да је сада, о Свето Троичинској држаној скупштини решено, да се од сада у на предак Књазу о благополучију народњем 15-ти а не 10-ти рапорти шиљу, зато препоручујем вам, да и ви од сад мени 15. дан рапортирате, што се је у подручном вам Срезу догодило, и то почевши од 1. будућег Јунија м-ца тако какоће мени најдаље 14-га и 28. у Крагујевац рапорт ваш доћи, како ћу и ја 15-га и 30. Књазу рапортирати моћи Л6 141

25 Маја 1836 год. У Крагујевцу Саопштио: П. К. М.

Полковник Петар Туцаковић Секретар Сарановад

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО РЕЗОЛУТНА МАТИ ПУТНИЧНГА АВ&НТУРА ЈЕДНОГА ИДЕА^ЛИСТЕ Од Јосифа Ерлера.. »бегуиа Ко11о! стара кућо !" У исто време осетих како ме загрлише две снажне руке, а лице ми заголица пуна, оштра брада и на образима осетих лево и десно пољупце. Ослободих се тога изненаднога нападача и погледам му у лице, које је било пријатељски мени окренуто. „Хансе — ти?" сиђе са мојих усана.

»Наравно. зар то није изненађење за тебе? Па како иде, стара кућо ? Допусти, да те видим — до ђавола, изгледа да си ових десет година добро употребио, од како се нисмо видели. Сад си као — —" „Молим те Хансе, умери се с( , прекинем га плашљиво. »Ах шта, ниси ваљда постао Филистар. Када се нађу два сгара друга са универзитета, тад се ваљда не мере речи на кантар. А нарочито као нас двојица, који смо много и много шта преживели, на пример, кад смо оно пили при растанку, па кад су нас продавци на пијаци — — — к »За име Божје, Хансе, буди паметан, нисмо ми сами, шта ће мислити људи, моји стражари?" Твоји стражари? Ха, ха! Роло и његови стражари ? Ха, ха!« Ханс је толико био пао у ватру, да ме је доводио у неприлику, и приметио сам, да нас је публика посматрала, која је испуњавала перон интернационалне станице. „Хансе", рекох му ја, »ма да се толико радујем, што смо се видели, ипак те морам озбиљно опоменути, да се пренесеш из прошлости у садашњост. Ја овде више нисам Роло наше каФанице ђачке, већ полицијски комесар и —« »Твој положај захтева, да ти стечени респекг не буде сахрањен од стране једнога старога паметнога иријатеља. Ти имаш право и то је добро. А пошто и иначе веК имаш службено достојанство, то ћу ти се одмах обратити за иомоћ: »Господине полицијски комесаре, ја сам у ужасној невољи, спасите ме из ње. »Ама, Хансе, зар ти не можеш да будеш паметан ?« »0, и те како, до сада сам се само шалио. Но види само, па онда суди, да ли имам основа да се смејем," на то извади он из џепа од плаве свиле везену кесу за новац. Била је потпуно празна. »Јест, њу ми је жена сама израдила за мој пут у Италију. Али пре неколико сати била је она куд и камо лепша, у њој се сјајило двадесет златних нанолеондора — сад их више нема, а никад их више нећу ни видети". »Јесу ли ти украдени?« »Украдени, то би био леп случај за вас, није ли, господине полицијски комесаре? Али не, ја ћу се ипак обратити на свога драгога пријатеља и замолити га, да ми узајми 200 форината који су ми потребни ради продужења пута, наравно у накнади за то какву драго признаницу." »О. ја је не потребујем од тебе, Хансе: Ја и не тражим, да ми повериш тајну, која те је довела у ту моментану новчану неприлику, само ћеш морати неизоставно остати овде неколико часова, да бих ти могао донети жељену суму од куће, а воз се задржава овде још само кратко време". Ако само нема каквих других жртава, то ћу ти задовољство учинити. Али пре но што се кренемо одавде, за твоје буђаве паре, допусти ми само још једном да се погледом опростим са својим сапутницама. Тамо, — видиш ли ону лепу бринету, висока девојка као газела, са пламеним очима". »Хансе, па ти си ожењен —« »Јесам, код куће. Али не плаши се, излечен сам — потпуно за цео пут. Мати се постарала«. (< Мати ? с< «Јест — она тамо што стоји поред оне Богиње. Нећеш се збунити која је, Фали јој десно око. »Фали јој једно око? »Али она и поред тога добро види, више но што се у опште може видети. А шта си ти — ?® Мени је на један пут синула једна мисао у главу. Извадим бележник, потражим једну забелешку и шанем једну реч једном од својих агената. За тим узмем под руку свога пријатеља и поведем га собом. „О ништа«, одговорим ја, »само један службени налог, који сам услед твога изненаднога доласка заборавио. А сада ходи. имамо неколико сати времена, а пре но што одеш треба да видиш мој биро на станици. «Ако је то твоја воља, стојим ти на расположењу, ма да то мене лично не интересује баш особито. Мени би била милија чаша пива, ако је има само добра," »Ни то ти неће бити ускраћено, али прво дужност па онда уживање". Тако и дођосмо у мој биро. »Ах, дакле прво треба да ти направим признаницу на 200 Форината?"