Полицијски гласник

СТРАНА 304

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

бимчетом. Мати узме реч од својих другова, да га неће никад ничем рђавом научити, и они су своје обећање свето испунили. Ма да су дете окружавали само пороци, неваљалства и злочини оно је ипак умрло чисто и невино, како је и живело. Погинуло је заједно са својом мајком и осталим скитницама који се десише на возу, с којим се десила катастрова. Спасени нађоше само његову десну ручицу, и то је било све што је од њега остало. Ручицу му сахранише лепо, а на гробић метнуше уместо камена даску. Ако се даска очувала, може се и данас тај гробић наћи у прерији. Осим те деце, рођене на путу, има доста и такве која постају скитнице услед погодаба свога живота. Обично су им оцеви људи пијанице, а они вечито гладују. Каткад родитељи и сами истерају дете на улицу да проси, али бива да и сама деца прибегавају томе начину да утоле своју глад. И онда иијанство родитеља и глад су често први узрок дечјој скитњи. Али најинтересантнија су деца која се од своје воље одаду скитњи. Флајнт уверава да их има читав легион. Сваки стари скитница сусрешће, несумњиво, у свом животу, повише такве деце која ће га зауставити на раскршћу и припитати за пут. Ту децу мами простор, слободан живот, живот скитачки пун необичних догађаја. Читали су или слушала приче о необичним догађајима, о делима и злочииима, па су и сама пожелела да буду јунаци или велики злочинци. Већином се та деца одликују великом упечатљивошћу и лако се одају аутосугестији. Обично изаберу себи каквог јунака или злочинца, на кога желе да се угледају. Тај нример најбоље може да увери какве штете може да донесе деци читање полицијских листова, пуних прича о преступима, и књига које утичу на дечју машту и распаљују уображење. У број те деце добровољних скитница спадају и деца обузета в \Уапс1ег1ш1; к 0м. Флајнт прича како познаје неког дечка из Њу-Јорка, који је живео у дивним приликама, да би му могли другови позавидети. Али јадно дете ухватила манија путовања по туђини, и ретко је који месец прошао а да није из куће бегао. Понекад најнигатавнији случај побуђује му несавладљиву жељу да путује. Машта му се разиграла; час је себе замишљао као трапера, час је снивао о животу пуну опасности тамо гдегод на далеку западу Америке, час му се привиђаху необична јунаштва, живот пун борбе, и напослетку избор за председника републике. Разуме се, таква је машта врло карактеристична за једног малог Американца. Сваки малишан, који уме читати, неизоставно чита биограФију ХарФилдову, и сваки неизбежно машта о томе, даједном постане председник републике, ма и да не даје себи рачуна како би се то могло постићи. Но Флајнтовим речима, "\^апс1ег1и81; је врло честа појава у Америци,. и он је с правом сматра као патолашки облик, у који би ваљало да уложи своју снагу искусан психијатар. И то је значајно, што нигде осим у Америци, скитнице немају тако моћног утицаја на подмладак сеоски и градски. Они се тим утицајем често користе за своје злочиначке намере, мамећи децу, и својим причама заводећи их, те морају да пођу за њима. Несрећни дечак ретко се враћа с пуга на који тако пође. Скитнички живот их вуче све јаче. ма да од њих постају мали робови, а за најмању непослушност добијају ужасне батине од својих најстаријих. Уопште дечко, кога је скитница собом узео, постаје као нека његова сопственост, и треба се дивити стрпљењу којим јадно дете подноси рђаво поступање. Има, уосталом, изузетака, али ретких, те скитница заволи дете као рођена сина, па с њиме добро поступа. Судбина све те деце веома је жалосна. Баш од њих постају окорели зликовци, и у њима се од рана детињства зачињу сви пороци. Међу младим скитницама има одиста и патолошких субјеката урођених злочинаца (по Ломброзовој теорији), нарочито овај други тип. Обично у те деце постоји нека инстиктивна склоност скитачењу и злочинствима. Они се не разговарају као деца, него као одрасли и иекусни злочинци. »Често сам готов био да мислим, како то и нису деца, него неки патуљци. Често извршују необично дрске и опасне крађе, и то тако вешто и искусно, да се стари неваљалци усхићавају. Појава тих рано сазрелих нреступн&ка могла би се сматрати као случајност, кад не би била тако честа. Занимљиво је посматрати тако малог злочинца кад је међу одраслима пошто је учинио какво дело. Одмах га опкољавају, одушевљавају се њиме, али он сам ретко кад и нознаје своју вредност, и у то доба обично се понаша као и сва деца, игра се. Али само му треба наредити да гато

| год изврши, он се сместа иромени, прекрати игру и озбиљним лицем размишља о новом предузећу, које доиста необично вешто и извршује. Гледајући таквог дечка готов сам био мислити да се уњ уселила душа каквог старог злочинца..." Флајнт узима као карактерну црту скитница њину тежњу за удруживањем. Самоћа и усамљеност за њих је од горих казна, само ако немају болесне наклоности осамљивању. Сви ови одметници и отпадници друштвени осећају неодољиву жељу и потребу за солидарношћу, за држањем и саобраћањем. Код скитница увек је видна тежња за груписањем, и једна таква група чини прави »клуб отпадника." У Америци је необично много таквих клубова. Флајнт је проучио таква друштва и најуређенија, најкарактеристичнија, описао је. Има их од три врсте према узрасту својих чланова: деца, одрасли и старци групишу се и образују друштва или клубове. Дечји клубови су веКином састављени само од мушких чланова, али каткад участвују и девојчице. Узраст између десет и петнаест година. Нису сви чланови праве скитнице, има их који живе код својих родитеља, а други су по заводима за преноћиште. Храну за се зарађују на разне начине, скупљају стареж и крпе, продају новине, чисте обућу, и врше разне ситне поруке према својој снази и порасту. Ни један од тих малишана се не издржава крађом, па макар да има и склоности ка злу, него увек сви имају рад и посао којим се занимају. Флајнт наводи за пример клубове у Чикагу и Цицинату. Чланови чикашког клуба називали су се »дивљим мачкама"; то су били нрво бескућници скитнице, који су се занимали чишћењем обуће и продајом новина. Свега двадесет чланова. Ма да нису имали званична председника сви су некако признавали малога Франка за свога старешину, а он је по свој прилици и био оснипач тога клуба. Флајнт вели да је то био дечак паметан и способан, особито развијене индивидуалности, а другови су и нехотице се покоравали његову утицају. Ма где био вазда је собом друге привлачио. Основао је и један клуб у Толеду. Клуб »дивљих мачака" смештен је као у неком подрумчету које су дечаци ископали изван вароши°на купушњаку. Скупљали су се у вече једном у недељи, пушили и читали на глас јеФтине приче или слушали причања. Понекад се добациваху шалама и прескочицама или размишљаху о својим „походима." У подрумићу је била и пећ од цигле, неколико клупа, старих лонаца, тестија, старо сандуче у које су каткад остављали којекакву резерву својих прибора и алата. На зиду се шаренила нека сличица, непристојна. Најмлађи члан тога клуба имао је десет, а најстарији четрнаест година. »Они не беху сасвим рђави дечаци, вели Флајнт. Често сам седео с њима и слушао њине разговоре и шале. Истина, умели су да псују, неки су могли и да се опију као одрасли пијанци, али ипак не беху сасвим покварени, ма да све њине шале имађаху карактер врло рђав. Али они нису никад просили нити крали, нисам ни у једног оиазио преступничких склоности. То су били иросто весељаци, шаљивци, бескућници бачени на вољу судбине, који не имађаху никога ко би се о њима бринуо и уздржавао од рђавих шала и исиада, јер су они на природан начин давали пуну слободу својим инстиктима. Примали су и девојчице у свој клуб, према њима су увек били добри и љубазни. Девојчице су и саме участвовале у њиним пошалицама, и старале се да што више кућевности и угодности даду њином клупском стану, и украшавали га, пгго су дечаци веома ценили." У сваком већем граду сједињених држава има таквих клубова. Они би, разуме се, могли да буду од велике користи у социјалном погледу, јер управ помоћу тих клубова најлакше би се могло дејствовати на умни и морални однос младих скитница. Али онај, ко би желео тако утицати на њих, морао би међу њима живети, па кад их добро упозна и проучи њине навике и наклоности, онда да задобије њино иријатељство и поверење. Само тако, ако постане члан малога клуба, може да их покори своме утицају. Али ко ће на то да жртвује? Клуб у Цинцинату био је сасвим друкчији. Чланови, тако исто највише скитнице без свога крова и огњишта, изабрали су крађу за свој занат. Своје седнице и састанке држали су у старом чуну, бачену на обали реке, далеко изван града. Већина чланова беше млађа од четрнаест година, али сви су већ били прави преступници, и њин разговор носаше такав карактер.