Полицијски гласник

БРОЈ 7 ,>|Ј8

ПОЛИЦИЈСКИ[ ГЛАСНИК

СТРАНА 57

За 'го су.време довезли ое на неколико чамаца наоружани и тајнп нолнцајци, ошсолили вилу, претреоли несамо Александрниу, већ и МарФину одају и код обеју девојака нашли су слнсе пихилистичке садржппе. У исто време претресен је и стан Р1иколајев у палати Јегора Димитрића на Маринском булевару. Чиновницн, који су претресали вилу. чудили су се да никога у њој. нема и ако је сва осветљена. Испитиваху, тражише п најзад нађоше тајпи улазак, те после дугог лутања проНађоше осветљену магазу п у њој на педесег завереиика, како елушају говор једнОг младога човека, који се бно попео на импровизовану трибину и отуда ватреним речима пронаганде одушевљавао присутне својпм реФорматорским идејама. Тај је говорник бпо Николај Петровић; њему су била окренута два младалачка лица чаробие лепоте, која су личила као да су две сестре — песрећна Алексаидра и срећна МарФа, деца једне матере, алп она то нису ни слутпла, пошто им то никада није откривено. Нојава иолиције пренеразила је у први мах присутне, Они у нозадппни се падаше по том у бегство п већини је то пошло за руком. Иолиција се устреми на Николаја Петровића на обе девојке, и ови се ни иајмање пису опирали. Већина осталих, као што рекосмо, побегла је, а полиција, понгго се није умела наћи у подземним ходницима, задовољила са тиме што је приликом хватања рапила неколнцину завереника. Гуверперу је јављено о апшењу завереника и предати су му сииси, који су нађени у палати и вили Јегоровој и за тим је извештен о до тада ненознатом подземпом ходнику, који је испод мора везивао Јегорову палату са вилом, и који је могао врло корисно да нослужп за крнјумчарење предмета који подлеже плаћању царине. Тако је на мах било јасно, на који је начин пређашњи роб тако брзо догнао до басиословнога богаства. Гуверпер донесе решење, да се све то огромно пмање конфискује у државну корист, а већ је сутра дан био уапшен и Јегор Димитрић, јер је нихилистичка завера лако доведена у везу са царинским злоуиотребама. Оба су ова апшења учинила у Одеси највећу сензацију. Гувернер се пожурио да пошаље акта у Петроград апсенике у Чорков, у тај ужасгш затвор, о коме обавештенм пишу, да се из њега иде право у гроб илп у лудиицу. Николај Пегровић и Јегор Димитрић добише такве ћелије, у којима се није могло ни седети, ни лежати, ни стајати, већ се у згуреном положају дап и ноћ мучило. После више месечне истраге послаше их све у Сибприју са стотинама другова, обичних и политичких криваца. МарФа и Александра погледале су Николаја Петровића п Јегора Димитрића, али овај се није усудио да к њима скрене поглед, нити да га управи горе кнебу, јер сваки сусрет са МарФиним погледом изгледао му је, као да му она непрестано узвикује: (2| „Издајицо! Убицо!" (, _';Николај је Петровић налазио у Александриним очима енаге и утехе, а звекет ланаца на ногама обеју девојака срце му је парао. МарФИ је орце било испуњено двоструким болом — и за оцем и за Ни-

колајем, јер сиротица иије у својој наииности могла ни олутити, да је њеп отац подла нзДајица. Све су четворо били осуђени на тешке телеспе радове у сибирским рудницима. Кад су доведени на место опредељења у Сибир, подвргнути су поповном исинту па чак и женске. Пуковник, гувериер тамошњи, наредио је да се жепске иснитају у нарочитом одељеп.у под његовим надзором, ггошго је на њих у спроводиом писму обраћепа као нека парочита пажња, да су опаспе по државни поредак. У ствари је пуковник опазио у 1вима две лепотице, те је по својој дивл.ачкој крви хтео да их злоупотреби. Пуковник п његов ађутант су се цинички смешили п прождрљивим иогледима пратилп обе девојКЈ, које су скрушене пшле па испит. по њиховој заповести. Све су то гледали Николај и Јегор, сргде им је дрх-гало, а крв се у жилама ледила. Кад су доведене девојке у биро, гувернер нареди да се обе свуку. Несрећнице су хтеле да побегпу, вичући очајно за помоћ. али су пм томе стали на пут два стражара, ухвативпш пх чврсто. Александра и МарФа падоше на колена п преклпњаху за милост, али пм је пуковпик одби и иогледом даде знак стражарима да их свуку, овп то учинише покрај свега кукања и јецања диеју девојака. На дати знак стражари се уклонише, остадоше с њима на само иуковник п његов ађутант. Девојке су се биле чврсто загрлиле и лица сакриле једна другој на раменпма. Гувернер даде знак најзад и ађутанту, па ириђе МарФи, ухвати је око паса, да би је лстргао из Александринога наруч.ја. Кад су одвратне руке дотакле ее МарФина тела, она их се отресе и муњевитом брзином дотрчи до прозора, разби га и са јасним узвиком за помоћ скочи кроза њ. На земљу је пала, пребила и ноге и руке и остала у несвесгп сва у крви — све то на очгилед ужаснутом Николају и Јегору. Очајничко дело Марфино пехогичио је одсгранило пажњу пуковника п ађутанта од Александре, те се она, гоп.ена инстинктом страха од смрти, дочепа мало хаљина п сакри у једиу побочну собу, закључавши врата за собом. Али док се она облачила, већ је чула страховиту ларму масе осуђеника, коју је предводио Николај, да п.у спасе. Стража се морала латити оружја, јер је гуверпер већ лежао мр гав на земл.и; жестока се борба отвори, те стража осу ватром из пушака. Једна кугла иогоди Александру посред срца,; она наде у наручја Нпколају и дошану му: »Остала сам певина!" За то је време МарФа још једном бпла дошла к себи и, превијајући се као црв од бола, казала је већ скоро полуделом Јегору Димитрићу: »Осгај ми здраво и кажи Николају да сам га љубила, њега, а и Александру као своју сестру." Марфу и Александру сјединио је један гроб. Јегор се Димитрић угушио својим ланцима. Кад је носле дуго година пуштен у слободу Николај Петровић, засадио је ружама гроб двају пупољака, који су само за њега цвали и њега једино л.убили до последњег даха живота свога. Доб. Вакић

Свет емова Превео са француског, Д -р Милутин Д. Нешић. Идеје н слике, које нам се јављају за време иашег спавања, чине без сумње један засебап свет. Да ли сан ирипада каквој живртној области, независној од нашег земаљског живота, као што мисли Карл ди Прел? Да ли сан није, бол.е рећи, проста п несвесна реакција дневних утисака? То је евеједно! Био сап незавнсан од нашег живота, или био еамо несвесно понављање ис'1'ог, он се јавља као једна од најинтереспијих и најтајанственијих појава. Због саме свеопштности његове (који је од њега поштеђеп?) ,и крајње лакосги, којом се он изазива, сан се може сматратп као једно од најуспешнијих средстава за објашњење тајанствене радње наше полусвести. Тек у најновије доба, од како су се снови почели научно бележнти и ирнбпратп, дошло је се до иајважпијих п најзаиимљивијих података, почињући са оиима, који се налазе у специјалним делпма, као што је Огеепи>оос1-ово дело, и завршујући са многобројним случајевима, који се помип.у у повременпм часописима, као шго су : Лсв а.ппп1е.$ ракцсМ-диев; 1,в8 ргосеесЧпдв <1е Муегв; 1.е рћИо8ор!пса1 јпигпа1, у Чнкагу, или чувени Вог(1ег1а,пс1 од госпођице X. Нспхологнја, може се, дакле, напослетку надати, да ће успетн да протумачп по неке загопетке из света снова. Научењацн, романсијери, песнпцп, пр >стп посматрачи, цео свет нанослетку. участвује у томе са својпм скромннм прилогом. Колико је од нас далеко оно време, када су озбиљни људи држали да је испод њпховог достојанства прибележавати или објављивати своје снове! Благодарећи доброј вољи мало час поменутихљуди, збирка спова има чиме да задиви све оне, који гииу за чудноватим и неочекиванпм повостима. Поменимо између осталих онај чудновати сан, који је ту недавно испричао Павле Бурже у лисгу ,,/х' Оатогз"-, а који се тиче смрти његовог нријатеља .1еона Шапрона. У Италијп 1880. год., далеко од Париза, п.егов му се сиромах пријатељ јавио у сну лежећи на самртиој постељи, а около п.ега се водила нрепирка о томе, ко ће га заменпти у драмској критици... Вративши се у Париз, Бурже исприча свој саи Мопасану, који га прекиде рекавши му: — Зар ти незнаш, да је Шапрон опасио болестан? Осам дана носле тога Шаирои је умро... Шта да се казке, на пример, о веровању у снове Шонсеја Депеа, најпрактичиијег човека у Северо-Америчким Државама? Овај иекадањп радпнк, који као краљ америчких железнпца располаже са 100.000 радпика и впше стотина милиона Франака, иризнао је, ту недавно, да је до једиог дела свог богаствадошао благодарећи својим сновима. Но ма како да су већ богате збирке снова, нема их ипак много, којп бн нас онако силно могли потрести, као што то чини сан Александра Берара, посланика енског, који пам је он испричао п који мц мало ииже доносимо.